Rečenica koju nikada neću reći svojoj ćerki: "Sputavala je moju mamu i baku, ne želim isto i za moje dete"

Mi, žene, u 2025. godini uradile smo mnogo, zahvaljući ženama koje su se borile za našu slobodu. Ipak, traume i uverenja se prožimaju generacijama i dan danas nam se nevesno prožimaju kroz razne aspekte života.

A kako izgleda kada ih spoznamo - ili čak prekinemo, ispričala je jedna Alehandra Rojas za portal HuffPost, a mi vam prenosimo u celosti:

"Pre nego što sam postala roditelj, često sam slušala od drugih mama kako te roditeljstvo učini svesnijim, ali nikada nisam mogla da zamislim kako nešto tako jednostavno, poput usputnog komentara, može izazvati duboku introspekciju — pa čak i strah.

Početkom decembra, moja ćerka i ja smo otputovale u Kolumbiju da posetimo moju porodicu. Bio je to onaj tip dana koji sam naučila da cenim dok odgajam dete u inostranstvu. Ali usred sve te topline, čula sam rečenicu koja mi je stegla srce.

„Ne traži previše; budi zahvalna na onome što imaš,“ rekla je moja baka mojoj mami.

Nije to bilo prvi put da sam je čula. Govorila je to i meni kada sam počinjala mnoge poslove, i uvek je to činila s najboljim namerama brižne bake. U svim tim situacijama nisam o tome mnogo razmišljala. Ali ovaj put je bilo drugačije. Ovaj put sam zamislila svoju desetomesečnu ćerku kako jednog dana čuje te reči – i taj osećaj me je preplašio.

Uverenja poput ovog nisu jedinstvena za moju baku; mnogi od nas ih nose u sebi. Međutim, rad sa preduzetnicama na prevazilaženju finansijskih trauma naučio me je da fraze poput ovih stvaraju unutrašnji sukob između težnje za nečim većim i ostanka tamo gde jesi.

Zašto nas ova fraza toliko ograničava

Naučila sam da svaka fraza odražava sistem verovanja koji je imao smisla za period i okolnosti u kojima je neko odrastao. Za moju baku, „Ne traži previše“ predstavljalo je poniznost, zahvalnost i čvrsto držanje onoga što je s mukom postigla. Ali je takođe značilo da nije preuzimala dalje rizike niti nastavila da neguje svoju ambiciju — a samim tim ni ambiciju moje mame.

Sećam se kako mi je mama jednom rekla da je želela da postane stjuardesa dok je bila mlađa. Njeno lice je zasijalo dok je pričala o tome. Ipak, nikada nije krenula tim putem jer je, dok se premišljala između sigurne karijere i ostvarivanja svog sna, u glavi neprestano odzvanjalo: „Ne traži previše; budi zahvalna na onome što imaš.“

Kako je ta fraza oblikovala mene

Kada sam se sa 19 godina odselila od kuće i počela samostalno da živim, uspela sam da sagledam koliko je ta fraza uticala na mene. Počela sam da primećujem iste obrasce u sopstvenom životu. Svaki put kada bih želela nešto drugačije, kada bih ciljala više, sanjala veće ili tražila ono što zaslužujem, u glavi bi mi se pojavio glas koji bi me naterao da oklevam. Osećala bih da nisam dovoljno zahvalna ili da previše tražim — na primer, kada bih želela da tražim povišicu.

Ovaj unutrašnji konflikt se samo pojačao kada sam započela svoj posao. Morala sam da sanjam još veće snove kako bih stvorila pokret kakav sam želela za žene preduzetnice i njihove finansije; morala sam da tražim više. Iako sam već bila blagoslovena iskustvima koje niko u mom okruženju nije imao — poput putovanja širom sveta — taj unutrašnji glas me je naveo da se zapitam da li zaista zaslužujem i da li sam sposobna da ostvarim karijeru i način života koji sam priželjkivala.

Tek mnogo kasnije — kroz proučavanje finansijskih trauma, terapiju, introspektivne analize i kreiranje sopstvenih metoda za pomoć preduzetnicima u postizanju bogatstva — počela sam da shvatam koliko su ta uverenja bila duboko usađena. Okružujući se ambicioznim, sličnomišljenicama ženama, shvatila sam da ta uverenja nisu moja. Ona su bila preneta s generacije na generaciju, poput porodične relikvije koju nikada nisam tražila.

Prekidanje obrasca za moju ćerku

Sada, kao mama, odlučna sam da prepišem ono što je nekada bilo nesvesna priča mog života. Želim da moja ćerka odrasta sa mentalitetom koji je podržava u njenim snovima i rastu, koji je ohrabruje da traži onoliko prilika koliko želi. Želim da veruje — i zaista zna — da može da sanja velike snove, da traži ono što želi i zaslužuje i da zauzme prostor u svakoj prostoriji u koju uđe.

Ali prekinuti ovaj obrazac nije lako. Počinje od mene, od toga da oslobodim svoje nesvesne obrasce, kako ih ne bih nesvesno prenela na nju. Na primer, kada me zamoli za nešto — bilo da je to nova igračka ili neki veći cilj u budućnosti — trudim se da ne kažem: „Ne treba ti to“ ili „Već imaš dovoljno.“ Umesto toga, pokušavam da razumem njenu perspektivu, istražim šta zaista želi i pomognem joj da proceni šta ima smisla u njenom okruženju.

To takođe znači da moram da živim ono što govorim. Ne mogu da kažem svojoj ćerki da bude ambiciozna, a da sama propuštam prilike. Zato sam odlučila da sanjam veliko i preuzimam rizike, čak i kada me plaše.

Kroz sve ovo, nadam se da ću joj pokazati da ne mora da nosi teret ograničavajućih uverenja. Želim da raste znajući da može da traži, da zaslužuje i da nikada ne mora da se zadovolji samo onim što joj se nudi — osim ako to nije ono što zaista želi", zaključila je ona.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.