Mislila sam da sam spremna da postanem mama, ali jedna stvar je sve teža s godinama: O ovom bolu se malo priča

Tuga roditeljstva: Svaki novi početak je i kraj nečega.

„Volim te!“ viknula sam kroz prozor automobila dok je moj sin ulazio u školu prvog dana srednjeg obrazovanja.

Možda me nije čuo, a možda je u pitanju bila rana faza „preteenskog blama“, ali njegov uobičajeni široki osmeh ovog puta zamenio je tek blagi smešak. To je bilo novo.

Stegla sam volan jače, a istina mi je teško pala – moj ne tako mali dečak bio je korak bliže srednjoj školi i previše koraka daleko od onog mališana koji nije mogao bez mene. Težina u grudima mi je otežavala disanje dok sam vozila kući, ubeđujući suze da sačekaju. Posle deset godina, još uvek nisam spremna na tugu koju donosi roditeljstvo.

Pre nego što sam postala majka, znala sam da će biti neprospavanih noći, griže savesti i da će dno moje torbe zauvek biti prekriveno mrvicama krekera. Ali niko mi nije rekao da će, pored beskrajne ljubavi, doći i neki teži osećaji. Tu težinu sam osetila kada je moj sin prohodao i ostavio puzanje iza sebe, a ponovo se javila prvog dana vrtića – dok je on mahao u znak pozdrava, moja tuga mi je mahala nazad. Da li roditeljstvo uvek ovako izgleda?

Megan B. Bartli, licencirana terapeutkinja i osnivačica „The Mindfulness Center“-a, rekla je za HuffPost da je tuga sastavni deo roditeljstva. „Tuga je mnogo složenija od same tuge ili tuge u užem smislu“, istakla je Bartli. Klinika u Klivlendu definiše tugu kao „iskustvo suočavanja sa gubitkom“, a upravo taj element je čini intenzivnijom i složenijom od obične tuge. Kao roditelj, možete imati tužne trenutke, ali tuga se javlja u periodima velikih promena, kada se oseća konačnost – kada naša deca prerastu jednu fazu i pređu u sledeću.

Sertifikovana edukatorka za rad sa tugom Moira Kan objasnila je za HuffPost da je roditeljska tuga sasvim normalna. „Ljudi osećaju tugu u različitim trenucima roditeljstva dok njihova deca odrastaju“, rekla je Kan. Kada mališan kaže „žuto“ umesto „lello“ ili kada tinejdžer radije bira društvo prijatelja umesto svojih „super kul“ roditelja, ovaj preokret ne samo da iznenađuje, već može izazvati osećaj gubitka. Tuga se javlja dok se opraštamo od deteta kakvo je bilo i prihvatamo ono koje postaje.

Kada sam ostavila sina u školi tog prvog jutra, očekivala sam da ću se osećati tužno. Moj suprug i ja smo razgovarali o tome kao o očiglednoj prekretnici, pa sam bila spremna na emocije. Ali ono što me je pogodilo bio je njegov novi, odrasli osmeh – u tom trenutku znala sam da je onaj dečji zauvek nestao. Tu je proradila tuga.

Bartli je objasnila da je roditeljstvo u suštini proces tugovanja. „Od prvog dana, zadatak roditelja je da neprestano pušta svoje dete kroz svaku novu fazu“, rekla je. Iako je ovaj proces prirodan, Kan naglašava da roditelji ne bi trebalo da osećaju krivicu zbog toga jer je to univerzalno iskustvo.

Džesika S., majka dvoje dece iz Kalifornije, rekla je za HuffPost da oseća tugu jer će izgubiti vreme koje provodi vozeći svoju decu. „Devedeset odsto mog povezivanja s decom dešava se u autu, i znam da ću izgubiti tu intimnost majke i deteta“, priznala je. Osećala je tugu i kada je prestala da ih kupa ili da ih vodi do učionice. Svest da se ti trenuci nikada neće vratiti dodatno pojačava osećaj gubitka.

„Roditeljstvo je neprestana ravnoteža između povezivanja i puštanja“, kaže Bartli. Zak H., otac petogodišnje devojčice iz Indijane, ispričao je kako je nedavno prošao kroz roditeljsku tugu kada je njegova ćerka izgubila prvi mlečni zub. „Bila je u školi kad je ispao i bacila ga u đubre“, rekao je. On i njegova supruga razgovarali su o osećaju gubitka zbog ovog trenutka i što nisu imali priliku da sačuvaju taj prvi zubić.

Pa kako da se nosimo s ovim osećajem i obradimo tugu na zdrav način?

Kan preporučuje poznate tehnike poput vođenja dnevnika, fizičke aktivnosti, meditacije i zdrave ishrane. Studija sa Harvarda pokazala je da meditacija poboljšava raspoloženje, dok je drugo istraživanje utvrdilo da samo 15 minuta hodanja dnevno smanjuje rizik od depresije. Kan takođe savetuje razgovor s bliskim osobama i podseća da je u redu zatražiti pomoć: „Ako imate prijatelje i porodicu – oslonite se na njih.“ Takođe, kontaktiranje stručnjaka može biti od koristi – ponekad nam je potrebna podrška nekoga ko zaista razume kroz šta prolazimo.

Pored ovih proverenih metoda, Bartli preporučuje stvaranje malih rituala za obeležavanje promena. „Pronađite način da ispratite prethodnu fazu i otvorite se za sledeću“, savetuje ona. To može biti paljenje sveće, pravljenje spomenara ili čak sadnja cveća. Oba stručnjaka ističu da tuga može potrajati, ali je važno osvestiti je i dati sebi vremena da je procesuiramo, kako bismo mogli da budemo prisutni u sledećem poglavlju roditeljstva.

Mislila sam da ću s vremenom postati emotivni profesionalac, ali trenuci tuge me i dalje iznenade. Kako moj sin raste, sve mi je teže da ga puštam da ide dalje. U tim trenucima, Bartli savetuje roditeljima da budu nežni prema sebi i „da sebe drže onako kako drže svoje dete.“

Da bih sebi olakšala, počela sam da pišem pisma u kojima beležim krajeve i nove početke. Tada primećujem kako tuga polako nestaje, a ostaju mi uspomene koje mi greju srce. Bartli je podelila svoj omiljeni citat o tuzi, autora Džejmija Andersona: „Tuga je samo ljubav koja nema gde da ode.“ Zato, kada tuga prođe, ljubav je ta koja nas vodi dalje.

(Ona.rs/Huffpost)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.