Imam 3 sina i nijedan ne razgovara sa mnom: Ovo nisam smela da im uradim, duboko se kajem

Dona je majka trojice sinova, svesna da ih je odgajala strože nego što bi ostale žene iz njenog okruženja. Kako kaže, vremena su bila teška za sve njih. Kada je njen najstariji tek krenuo u školu, odlučila je da se razvede, te je Dona morala da ide na posao, često samo u mogućnosti da preuzme uloge koje su omogućavale njenoj deci da idu sa njom.

Naporno je radila, na kraju se popela na korporativnoj lestvici i dobro se snašla u prodaji i zapošljavanju. Ali sav uspeh je bio po cenu njenog odnosa sa sinovima. Zapanjujuće, sa 55 godina, nije videla nijednog od svoja tri odrasla sina tri godine nakon što su svi, jedan po jedan, odlučili da prekinu kontakt sa njom.

- Bila sam srećna što sam postala majka i bila sam još srećnija što sam bila sve vreme kod kuće kada su se rodili -  kaže Dona iz Mejna, SAD.

- Moja mama je umrla kada sam imala četiri godine, tako da sam odrasla bez mame i znala sam da ne postoji važnija uloga na planeti. Stvarnost podizanja tri dečaka sama bez porodice koja bi mi pomagala učinila me je mamom koja je bila vođena ciljem da radi ono što je trebalo da se radi svaki dan, ali nisam bila emocionalno bliska sa svojim sinovima kao što je trebalo da budem. Volela sam ih svim svojim bićem i pružila im sve što sam mogla; ali naša emocionalna veza je stradala kao rezultat mog snalaženja kao samohrana majka - objašnjava Dona, koja više ne radi zbog višestrukih autoimunih bolesti.

Bila je spremna sve da im pruži, ali nije bila spremna na tinejdžerske dane

Odnosi su se dodatno pogoršali tokom tinejdžerskih godina dečaka dok je Dona pokušavala da upravlja njihovim složenim potrebama i emocijama.

- Bila sam potpuno nespremna da budem roditelj sinova tinejdžera. Kad god bih pokušala da nametnem granicu, odbijena sam - istakla je.

Ne veruje da je bila naročito stroga; birala je svoje bitke. Pustila ih je da nose pidžame u prodavnici ako su hteli kada su bili mali, i pustila ih da gledaju na televizoru šta su hteli i mnogo toga još, ali se sada kaje.

- Nažalost, nisam naterala sve da večeraju za kuhinjskim stolom – što je, gledajući unazad, dovelo do manje emotivne veze jer nikada nismo pričali o njihovim danima. I bila sam stroga u tome da budu uvek dobri jedni prema drugima i da slušam njihove nastavnike, kao i da čiste za sobom i drže svoje stvari tamo gde im je mesto.

Ipak, sada smatra da je njena strogoća u tinejdžerskim godinama njenih sinova, dobilo kontra-efekat i naneo više štete nego dobra. Kada se njen najstariji sin iselio, često je ignorisao njene poruke i pozive, pa mu je ona privremeno isključila telefon kako bi mu "pokazala" da treba da se javlja. I jedan po jedan, dok su odlazili od kuće, dečaci su odlazili i daleko od kontakta sa njom.

Dona nije shvatila da je to samo jedan korak od toga da uopšte nemaju kontakt. Odnosi su se dodatno pogoršali 2020. godine kada je Dona imala sindrom posturalne tahikardije (POTS) koji je buknuo i ona se onesvestila i završila sa potresom mozga na podu ostavljajući joj bezbroj zdravstvenih komplikacija, uključujući PTSP i težak produženi slučaj sindroma posle potresa mozga.

U narednim mesecima, više puta je kontaktirala svog sina i njegovu ženu, ali nije otišla na žurku kojim je najavljivljeno otkrivanje pola njihovog prvog deteta, na rođendan njene snahe, zbog čega duboko žali. Zatim, 2022. godine, njen najstariji sin ju je zamolio da potpuno prestane da ga kontaktira. Nakon višestrukih poruka tamo-amo gde je Dona pokušavala da se izjasni o tome zašto se ponašala na nezdrav način u njihovom odnosu, on joj je poslao poruku: "Napravićemo pauzu od tebe i ako se na bilo koji način obratiš, nikada više nećeš videti ni čuti ni mene ni moju porodicu". Dona je shvatila da nema izbora, ali je ubrzo poslala knjigu za svoju unuku i taj potez je naljutio i druge sinove.

"Kao da mi je neko iščupao srce iz tela"

- U proleće 2023. moj najmlađi mi je rekao da neće više nikakav kontakt sa mnom, rekavši da sam ga emocionalno zlostavljala u njegovom detinjstvu, zbog čega je ćutao, a rekao mi je da, ako mu se obratim na bilo koji način, nikada više u životu neće razgovarati sa mnom. Niko sada sa mnom ne priča - tužno navodi majka i dodaje:

- Osećaj otuđenosti je kao da je neko iščupao srce iz tvog tela i stavio ga daleko gde ne možeš da ga nađeš. Znaš da je tamo negde, bije, živi, ali ne možeš imati ništa s tim. Duboka tamna praznina ostaje u tvojim grudima svakog trenutka svakog dana. Nemati kontakt sa decom je apsolutno najgori osećaj. Toliko žalim, ali posebno žalim zbog "teške ljubavi" roditeljstva kada su bili u burnim tinejdžerskim godinama, jer je to naglasilo našu emocionalnu nepovezanost. Volela sam ih više od svega i bilo koga, ali im je taj stil suočavanja sa teškim vremenima govorio upravo suprotno - istakla je.

Dona, koja sada razgovara sa strancima iz celog sveta o tome kako bi roditeljski odnos sa svojim sinom ponovo izgradila, kaže da je ljubav prema njenim sinovima jaka, ali nekako nedovoljna da bi ponovo izgradila odnos sa nima.

- Sada učim da uživam u samoći svog praznog gnezda i radim na sebi tako da ako neko od mojih sinova ponovo dođe do mene, zauzvrat će dobiti najbolju verziju svoje majke - rekla je ona.

(Ona.rs/DailyStar.co.uk)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.