Jedan kadar, hiljadu emocija: Kako je nastala "Adolescence" - najsmelija kriminalistička serija godine

"Adolescence" bi lako mogla postati jedna od najzanimljivijih novih serija 2025. godine. Postoji više razloga za to: pre svega, uznemirujuće teme kojima se bavi i izuzetne glumačke izvedbe, pretežno britanske postave. Ali postoji još jedan ključni element koji ovu seriju izdvaja iz mora novih naslova.

Baš kao i jedan od prethodnih hitova Stephena Grahama, film Boiling Point iz 2021. godine, svaka epizoda ove jezive kriminalističke drame snimljena je u jednom neprekinutom kadru. Ovakav način snimanja donosi neprekidnu napetost i klaustrofobičan osećaj, koji gledaoca drži prikovanim za ekran.

"To je mnogo komplikovanije nego što zvuči"

Ako ste se pitali – ne, ovde nema nikakvih trikova. Svaka epizoda zaista je snimljena u jednom dugom kadru, što je, kako možete da zamislite, zahtevalo neverovatnu kreativnost i preciznost celog tima.

„U suštini, to znači da pritisnemo dugme za snimanje i ne zaustavljamo se dok sat vremena kasnije ne završimo,“ rekao je reditelj Filip Barantini za Netflix. „Ali to je mnogo komplikovanije nego što zvuči.“

Dodao je da ceo proces uključuje mesece priprema, nedelje proba i izvanredan tim ljudi koji radi zajedno u svakoj fazi – od scenarija, preko izbora lokacija, do produkcijskog dizajna i preciznog određivanja ugla iz kojeg će kamera snimati.

"Morali smo pešice preći celu rutu"

Ali kako je ekipa serije Adolescence uopšte uspela da snimi sve četiri epizode u jednom kadru? Zbog jedinstvenog načina snimanja, meseci detaljnog planiranja bili su ključni da bi se sve zamisli realizovale iz prvog pokušaja.

„Jedan od zanimljivijih dana bio je kada smo morali da izmerimo koliko tačno traje vožnja od kuće do policijske stanice i pređemo celu rutu pešice“, prisetio se scenarista Džek Torn za Deadline, pokazujući koliko je projekat bio temeljan u svakom detalju.

"Morao sam da pronađem lokacije koje se uklapaju"

Barantini, koji je već režirao Boiling Point, bio je upoznat sa tehnikom dugih kadrova. Međutim, dok se radnja tog filma odvijala isključivo u jednom restoranu, Adolescence je otišla korak dalje sa znatno ambicioznijim opsegom.

„Razlika je u tome što smo Boiling Point pisali s lokacijom na umu – sedeli bismo u restoranu i pisali scenario. Ovaj put je sve bilo u Džekovoj glavi, a ja sam potom morao da pronađem lokacije koje su odgovarale njegovim zamislima,“ objasnio je Barantini.

Prema LA Times-u, proces proba za svaku epizodu trajao je tri nedelje. Glumci su prvo vežbali na lokaciji bez kamera, zatim su uključene kamere da bi svi znali gde treba da budu u svakom trenutku. Poslednje nedelje su snimali dve neprekinute probe dnevno, pet dana zaredom, što je ukupno značilo deset pokušaja po epizodi.

"Kamera se pričvršćuje na dizalicu"

Torn je tokom snimanja morao da bude na setu, spreman da menja dijaloge i scene kako bi ih prilagodio realnim uslovima snimanja u jednom kadru. Međutim, najveći izazov bio je sinhronizacija rada snimatelja Mata Luisa i kamermana Lija Dejvida Brauna, čija je preciznost, prema rečima glumca Stivena Grejema, bila poput „baleta“.

U intervjuu za The Guardian, Barantini je opisao kako izgleda uvodna scena: „Kada epizoda počne, moj snimatelj Mat drži kameru. Dok snimamo glumce u automobilu, kamera se pričvršćuje na dizalicu. Auto kreće, a dizalica ih prati.“

„U međuvremenu, Mat prelazi u drugi auto, koji ide ispred i iskrcava se da bi kameru uneo u kuću. Kada izađemo iz kuće, drugi kamerman Li sedi u kombiju. Mat mu predaje kameru, Li je preuzima, dok se Mat vozi do policijske stanice, spreman da ponovo preuzme kameru unutra,“ dodao je.

"Zamisli da kamere mogu da lete"

Torn se prisetio još jednog izazovnog trenutka: „Snimatelji su mislili da će scena jurnjave koju sam napisao izgledati kao kompjuterska igrica. A onda sam dobio poziv od Fila, koji je rekao: ‘Zamisli da kamere mogu da lete.’“

Rezultat? Kamera pričvršćena na dron poletela je iznad semafora i odjednom odvela gledaoce na mesto zločina. „Taj kadar vas udara pravo u stomak,“ rekao je Torn. Ipak, ostaje pitanje – zašto su se odlučili na ovakav izazov? Prema Barantiniju, tehnika jednog kadra stvara intenzivno iskustvo za gledaoca.

"Terate da budete potpuno prisutni"

„Jedan kadar tera vas da budete potpuno prisutni. Ako samo na trenutak skrenete pogled, propustićete nešto važno,“ rekao je za Radio Times. „To je kao da gledate pozorišnu predstavu – ne možete da kucate poruke na telefonu, zar ne? Morate da pratite svaki detalj.“

Torn je dodao za Deadline: „Kamera u ovoj seriji ne trepće. Time postižemo sirovost i iskrenost. Nemogućnost rezanja scena omogućava nam da ispričamo složeniju priču, onako kako pravni sistem funkcioniše iznutra.“

„Ono što smo dobili jeste delo koje koristi tehniku da bi otključalo emocije,“ zaključio je Torn.

(Ona.rs/Index.hr)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.