"Umro je u mom zagrljaju, jedino je meni verovao": Ćerka Dobrice Ćosića o njegovim poslednjim danima

Ćerka Dobrice Ćosića, Ana Ćosić Vukić, bila je gost u emisiji Mire Adanje Polak gde je pričala o životu slavnog oca ali i o tome kako je izdahnuo u njenom naručju. U intervjuu je Ana, inače istoričar književnosti, kroz lične uspomene i preživljene trenutke pričala o ljubavi koju joj je davao ali i o njihovom odnosu kao otac-ćerka.

- Te noći, kada je umro, došao je i nagovorio me da krenemo u šetnju pošto je svake noći šetao minimum pet kilometara, pa četiri, pa tri, kako mu se skraćivala staza šetanja. Ja sam mu rekla "Tata, nemoj baš večeras da idemo da šetamo, odmori pa ćemo sutra" - iskreno govori naslednica Ana.

Pre nego što je on njoj pomenuo šetnju, spotakao se i pao u stanu.

- Rekao mi je "Pa dobro, idi piši, ja ću da pišem kod mene". Htela sam da nadgledam to njegovo spremanje za spavanje da se ne spotakne, da ne padne. Zaboravila sam da kažem da je on te noći negde oko 10 sati zapeo za tepih i pao između police za knjige i stola. Nije imao mišiće da se digne, nisam ni ja mogla da ga dignem pa sam pozvala mog sina koji je odmah došao. I kada smo ga digli, on je odmah seo za što i počeo da piše. Uspela sam da ga nagovorim da legne tek kad sam ja legla. On je obukao pidžamu, legao pored mene i zagrlio me. Zaista neverovatno. Ako postoji neka mirna, spokojna smrt, on je na neki način to doživeo. On je umro u mom zagrljaju. Ja sam bila njegov poslednji prijatelj. Imao je on mnogo prijatelja, ali je često govorio da su mu prijatelji mrtvi i to je zaista bilo tako - iskreno priča Ana Ćosić Vukić.

Oni su tokom godina izgradili poseban odnos, zasnovan na poverenju i dubokom razumevanju.

- On je jedino meni verovao. Njemu je ljubav bila i vera, kao što znate iz njegovih romana. Njegov zahtev je bio da nema komemoracije, a napisao je dva pisma, svojeručno - jedno pismo Akademiji nauka, a drugo Udruženju pisaca - kaže Ana koja je odbila komemoraciju, po želji oca.

Ona otkriva da je zapravo komemoracija bila promocija "Vreme smrti" koje je počelo da se štampa tek posle 30 godina od objavljivanja.

- Od 1990. godine se Dobrica ne štampa i posle 30 godina počinje da se štampa "Vreme smrti" i moguće je da su neki bili ljuti što sam odbila komemoraciju. Promocija "Vremena smrti" je zapravo bila njegova komemoracija u Studentskom kulturnom centru i bilo je božanstveno - kaže Ana.

On je nju gotovo pripremio na dolazeće teške dane i testament, koji zapravo nije imao.

- Nekoliko godina pre smrti je on meni dao autorska prava tako da on nije imao testament. Jedino je imao poslednju molbu - 'mom jedinom detetu'. I on je taj testament pisao nekoliko godina i stalno ga je dopunjavao. Uvek mi je govorio gde se nalazi ali nikada nisam zavirila u njega. Njemu je bilo jako važno u mom vaspitanju da mi da slobodu. Smatrao ju je visokom vrednošću, dok je druga stvar za njega bila dobrota - kaže Ana.

Oduvek su jedno drugom bili podrška.

- To je otac koji me nikada nije uvredio i koji me je uvek podržao. I kada se nije slagao sa mnom pitao me je "Ćerko, kako mogu da ti pomognem". Davao mi je slobodu koja nosi sa sobom veliku šansu za greške i udaranja u zid - govori ćerka Dobrice Ćosića.

Ana Ćosić Vukić je govorila i o posvetama knjiga koje je Dobrica pisao.

- Dobrica je svoje knjige posvećivao mojoj majci, njegovoj majci, prijateljima, mojoj deci, a poslednju knjigu koju je objavio "Vreme vlasti 2" posvetio je meni sa rečima "mojoj ćerki i saradniku". U što mi se dopalo to saradniku, odmah sam porasla - govori Ana i dodaje:

- Posle njegove smrti sam uvek u ovom salonu osećala njegovu prisutnost i nikada se u njemu nisam osećala samom. Mi smo zapravo imali dva perioda života, do mamine smrti i posle mamine smrti. Praktično on i ja počinjemo aktivno da komuniciramo i da sarađujemo. On sve što je pisao čitao je njoj, a onda je počeo meni da čita - otkriva Ana.

Ona otkriva i kako je došlo do ideje da se piše knjiga o Titu.

- Jednog dana, kada mi je bilo dosadno, seli smo u ovaj salon i kažem ja njemu "Hajde da skupimo sve što si do sada pisao o Titu". Prođe 2-3 meseca, ode kod daktilografkinje, pustim ga ja da se zabavi, ali shvatim da to nisu zapisi. Iako je oslabio u njemu se budi romansijerski nagon. Mislila sam da će posle Titove smrti da bude poplava knjiga o njemu, a nema nijedne i predložila sam mu da on napiše. I napravio je knjigu o Titu, pobrojao je sve surete sa njim, samo to ništa više - kaže Ana Ćosić Vukić.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.