Pokušali smo nežno roditeljstvo i u ovome smo neverovatno pogrešili: Sad imam savet za sve mame i tate

Tonilin Hornang je za HuffPost otkrila kako se borila sa željom da detetu pruži emociju i ljubav, ali postavi granice na zdrav način. S tim ciljem je pristupila nežnom roditeljstvu, ali u jednoj stvari je napravila grešku. Sad deli sa svim roditeljima savet kako ovaj model odgajanja dece možete primeniti efikasnije:

Suze na roditeljskom

„Veoma je strog prema sebi“, rekla je učiteljica mog jedanaestogodišnjeg sina na kraju prvog polugodišta. „Često se zbog frustracije rasplače.“

Zavladala je neprijatna tišina dok je ona pokušavala da je ublaži blagim osmehom – sitna uteha za ono što je meni zvučalo kao velika roditeljska greška. Utonula sam još dublje u malu stolicu i pokušala da smislim racionalno objašnjenje za sav taj stres kod mog deteta. Umesto toga, samo sam klimnula glavom.

Znala sam šta zapravo pokušava da mi kaže – moj sin se bori s perfekcionizmom, a ta težnja ka savršenstvu ga parališe i stvara mu strah na času. Konačno sam rekla: „Da, radimo na tome.“ Pogledala me je kao da razume da sam svesna svega. Razgovor se nastavio, ali meni u glavi nije prestajalo da odzvanja jedno pitanje – kako smo uopšte stigli dovde?

Kada smo odlučili da budemo nežni

Još dok sam bila trudna, sa otečenim stopalima i večitim nagonom za mokrenjem, u rukama sam držala knjige o roditeljstvu i upijala savete sa blogova. Moj muž i ja odlučili smo da želimo da budemo roditelji koji slušaju, razumeju i vode ljubavlju, a ne strahom.

Tada smo prvi put naišli na koncept nežnog roditeljstva. Ukratko – to je vaspitavanje uz doslednost, ali i toplinu. Postavljanje granica, ali sa razumevanjem. Bez vike, bez pretnji. Sa puno razgovora, strpljenja i empatije.

Statistika kaže da čak 74% milenijalaca danas praktikuje upravo ovaj pristup – kombinaciju discipline i bliskosti. Delovalo je kao dobitna kombinacija. I zaista, dugo je sve išlo savršeno.

Rečenice koje su lečile

„Vidim da si tužan…“, „U redu je da se ljutiš…“, „Zajedno ćemo rešiti ovo.“

Te rečenice su kod nas bile svakodnevica. Nisu bile samo fraze – bile su naš način da se povežemo. I delovalo je da pomaže. Krize su bile kraće, problemi manji, a njegov osmeh se brže vraćao.

Kada su došle prve dečije frustracije, nežan pristup bio je kao melem. Osećanja su dobijala ime, a suze razumevanje. Nismo kažnjavali, nismo grdili. Samo smo pokušavali da budemo uz njega, ne protiv njega. I bilo je lepo.

A onda – više nije bilo dovoljno

Godine su prolazile. Naš dečak je porastao. I onda, jednog dana, više ništa nije delovalo.

Sedimo za kuhinjskim stolom. On plače zbog zadatka iz matematike. Pokušavam sve poznate rečenice:

„U redu je da napraviš pauzu i probaš ponovo.“

„Znam da ti je teško, ali verujem u tebe.“

„Ništa ne mora da bude savršeno.“

Ali kao da govorim zidu. Nema olakšanja. Nema osmeha.

Počela sam da se pitam – da li je nežno roditeljstvo, koliko god plemenito bilo, dovoljno kad dete krene da oseća pritisak sveta? Jesmo li negde usput zaboravili da ga naučimo kako da izdrži? Kako da prepozna kada je u redu da bude nežan prema sebi, a kada mora da izdrži?

Gde smo pogrešili?

Klinički psiholozi kažu da roditeljski stil ima ogroman uticaj na emocionalni razvoj deteta. Kada im pokazujemo empatiju i doslednost, oni uče kako da se ponašaju prema sebi i drugima.

Ali niko ne priča o tome šta se desi kada to prestane da funkcioniše. Kada dete, naučeno da izražava osećanja, više ne zna šta da radi sa tim osećanjima kad postanu prevelika. Kada nežnost više nije dovoljna da smiri buru u njemu.

Šta sada?

Nežno roditeljstvo nije pogrešno. I dalje verujem u njega. Ali danas shvatam da moramo biti više od toga. Da nežnost mora da ide ruku pod ruku sa postavljanjem čvrstih temelja – naučiti dete kako da se nosi sa neuspehom, sa frustracijom, sa sopstvenim unutrašnjim kritičarem.

Mekvejd, terapeutkinja iz Čikaga, kaže da su krize prilika da se dodatno izgradi odnos sa detetom. „Roditeljstvo nije sistem u kome nešto radi ili ne radi. To je odnos koji se gradi i menja“, kaže ona. I možda je upravo to ključ: da budemo spremni da i sami rastemo uz svoje dete.

Jer možda nežno roditeljstvo ne funkcioniše više kao pre – ali to ne znači da smo omanuli. Možda je samo vreme za novu fazu – onu u kojoj zajedno učimo šta znači biti jak, ali i nežan. Odjednom, u isto vreme.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.