Monah iz šume, svetac iz naroda! Istinita priča o Svetom Zosimu Tumanskom: Uz njegove mošti ljudi plaču i mole

Tišina u šumi, miris tamjana i hiljade ruku koje se sklapaju u molitvi. Približava se dan kada se Tumane pretvaraju u srce duhovne nade – dan kada se presvlače mošti Svetog Zosima Tumanskog.

Dok liturgijska zvona najavljuju svetkovinu, iz svih krajeva Srbije ljudi dolaze – peške, autobusima, u tišini ili sa suzama u očima. Neki nose hleb i vino. Drugi – majice svojih bližnjih, ispisana imena dece, nalaze sa dijagnozama. Svi sa istom molbom u duši: da ih Sveti Zosim vidi. Da ih dotakne. Da im pomogne.

Njegovo ime tiho izgovaraju hiljade ljudi svakog dana. Vernici donose molitve, nade, imena bližnjih i majice bolesnih – sve u nadi da će Sveti Zosim Tumanski još jednom učiniti ono što je radio tokom celog života: pomoći na mestu svog počivališta u manastiru Tumane. 

Monah u šumi – i svetac među narodom

A ko je bio ovaj sveti monah? Sveti Zosim Tumanski živeo je u XIV veku, u vreme kada su svetitelji često birali usamljenički život daleko od sveta. Tako je i on napustio sve što je imao i povukao se u gustu šumu kraj reke Tumane, nedaleko od Golupca, gde je započeo tihovanje – svakodnevnu molitvu, post i potpuno predanje Bogu.

Prema predanju, bio je čudotvorac još za života – molio se za bolesne, isceljivao nemoćne, i primao svakoga ko bi pokucao na vrata njegove kelije. Vremenom, ljudi su počeli da se okupljaju oko njegove molitve, i tako je nastao manastir Tumane.

Od isposnika do svetitelja

Zosim nije tražio slavu. Njegova sveta jednostavnost i pokornost Božijoj volji ostavili su dubok trag. Posle njegove smrti, vernici su nastavili da dolaze – i da se mole pored njegovih moštiju, koje su vekovima ostale netaknute zubom vremena, kao svedočanstvo o svetosti njegovog života.

Srpska pravoslavna crkva ga je proglasila svetiteljem, a narod ga zove – Čudotvorcem.

Veruje se da se isceljenja kod moštiju Svetog Zosima dešavaju svakodnevno. Vernici iz cele Srbije donose majice obolelih, ispisuju imena svojih najmilijih, prinose darove i učestvuju u molitvama.

Mnoga svedočenja govore o izlečenjima od teških bolesti, ali i o unutrašnjem miru, duševnoj snazi i veri koja se budi u čoveku kad dodirne staklo ispod kog počiva svetitelj.

 Značenje Zosimovog kulta danas

U vremenu kada se ljudi sve više osećaju izgubljeno, a zdravlje često izmakne iz ruku lekara, Tumane i Sveti Zosim postaju duhovno utočište. Ne samo zbog isceljenja – već i zbog osećaja da niste sami. Da ste viđeni, saslušani, prihvaćeni.

Mošti Svetog Zosima redovno se presvlače, a njegov kult sve više raste. Svake godine hiljade ljudi dolazi 1. juna na dan njegovog duhovnog praznika – dan kada molitva dobije glas hiljada.

Sveti Jakov Tumanski – drugi svetitelj Tumana

Pored Svetog Zosima, u manastiru Tumane počivaju i mošti Svetog Jakova Tumanskog, savremenijeg svetitelja, koji je bio iguman ovog manastira i upamćen kao čudotvorac novijeg doba.

Njegov praznik se obeležava 20. oktobra, kada se obavlja presvlačenje njegovih moštiju – uz posebno duhovno slavlje, jer je veliki broj vernika svedočio o isceljenjima i duhovnim utehama nakon molitve pred njegovim moštima.

Za razliku od Svetog Zosima, koji je bio isposnik i podvižnik, Sveti Jakov je bio pastir naroda – duhovni otac koji je brinuo o svakodnevici manastira i dušama onih koji su dolazili po pomoć.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.