"Nisam želela da me iko žali": Marija Kilibarda prvi put otvoreno o borbi za majčinstvo i godinama ćutanja

Godinama je bila lice osmeha pred kamerama, glas zabave, stila i profesionalizma. Ali iza kamera, voditeljka Marija Kilibarda vodila je jednu mnogo tišu, mnogo dublju i mnogo težu bitku, onu koju žene često vode u tišini, sa sobom, sa svojim telom i s očekivanjima sveta. Bitku da postane majka.

Negativna beta, pa opet ispočetka

Iako se o vantelesnoj oplodnji danas govori više nego ikada, još uvek postoji veo ćutanja i osećaj srama koji mnoge žene ne umeju da skinu. Marija Kilibarda, sada majka devojčice po imenu Senja, progovorila je o ovom iskustvu tek kada je već stigla na cilj i kada su rane počele da zarastaju.

„Znam samo da sam trepnula i iza mene je već bilo nekoliko godina pokušaja i pokušaja, negativnih testova, negativne bete“, iskreno je rekla Marija u emisiji Balkanskom ulicom.

„Kada imaš misiju i kada si predan njoj i kada se desi taj pozitivni rezultat, nekako zaboravljaš, barem ja, te teške stvari.“

Iako je bila zdrava, trudnoća nije dolazila, a komentari iz okoline dodatno su je pogađali.

„Ono što mi je ostalo urezano na tom putu su ta neka pitanja: 'Zašto imaš dvoje, a ne troje?', 'Zašto nemaš decu?' I morala sam baš da odrastem da me ne pogađaju ta pitanja i nikome nikada nisam dala odgovor, jer nisam želela da me neko žali.“

"Nisam želela da zauzimam prostor kao 'jadna žena'"

Jedan od razloga zašto nije ranije govorila o svemu što je prolazila bio je duboko ličan - nije želela da bude viđena kroz prizmu tuge.

„To je jako važna tema, ali ja nisam želela da pričam o tome, jer nisam želela da u meni neko vidi neku jadnu ženu koja se bori sa tim. Ja sam želela dostojanstveno da radim svoj posao i da ne zauzimam medijski prostor na taj način.“

Ipak, to ne znači da je bila sama. Naprotiv.

„Imala sam podršku okoline, Banetove porodice, moje porodice. Bila sam okružena tolikom ljubavlju i kada smo prvi put otputovali u Solun na kliniku da probamo, uspeli smo i stigla je naša mala Grkinja.“

Vedrana Rudan i trenutak kada je sve izašlo u javnost

Pre nego što je otvoreno pričala o vantelesnoj oplodnji, javnost je već naslutila njenu želju da postane majka, ali na bolan način. U jednom intervjuu, dok je razgovarala sa Vedranom Rudan, doživela je niz uvredljivih komentara na račun svojih godina i majčinskih želja.

„Pa, na primer, zato što kada žena u 41. godini baš želi da ima dete, a nema ga i onda se sve vreme u knjizi pominje 'ma šta će ti deca'“, rekla je tada Kilibarda.

Rudanova je uzvratila oštro: „Ali vi imate 42 godine. Ja vas držim stvarno budalom svetskom nakon ove rečenice. Šta će vama deca?“

„Od svoje 25. godine imam fizičku potrebu da budem trudna“, nastavila je Marija smireno.

A onda je usledio najgrublji komentar: „Pa šta, od 25. do dana današnjeg niste mogli da nađete nekog pastuha da vas oplodi. Imaš sebe, imaš ljubavnika, imaš verovatno lošeg šefa ili šeficu, šta će ti još i dete. Vaša bejbisiterka će verovatno više koštati.“

Marija se samo nelagodno nasmejala i rekla: „Zato rintamo.“

„Ako ćete rintati da biste platili bejbisiterku, onda ste stvarno blesavi“ – zaključila je spisateljica.

To je bio prvi put da je javnost jasno čula koliko joj je važno da postane majka i koliko to pitanje dotiče njenu intimu.

"Razbila sam se kao zvečka"

Iako se danas osmehuje, Marija priznaje da je proces bio izuzetno težak - kako fizički, tako i emocionalno.

„Mislim da je najteži trenutak bio posle drugog pokušaja. Mislim da je hormonska terapija bila izuzetno agresivna, a mislim i da je bio veliki pad jer sam baš poletela i mislila da je to to i onda sam se razbila ko zvečka kad sam pala.“

U kriznim trenucima, ona i partner su razvili svoj sistem kako bi preživeli.

„U tim trenucima prvo budem sama sa sobom, a onda nas dvoje gledamo da se sastavimo. Prvo gledamo šta je meni potrebno, šta je njemu potrebno da bude dobro, da li ćemo da otputujemo, da li ćemo da sednemo i jedemo. Potpuno drugačije prevazilazimo krize on i ja i morali smo da smislimo dva modusa i da ih kombinujemo.“

"Ne znaš do kog trenutka tvoje telo može da podnese"

Osim tuge, postoji i ozbiljna briga – šta sve telo može da izdrži pod terapijama koje su zahtevne, invazivne, iscrpljujuće.

„Ženi je jako teško u borbi za potomstvo, jer u tim trenucima ona ne može da stane, a nikad ne znaš do kog momenta tvoje telo nešto može da podnese. U kom trenutku terapije ta količina svega može da bude okidač, za ne daj Bože neku bolest ili psihičko urušavanje.“

Kako je ćerka dobila ime?

Kada su konačno dočekali svoju devojčicu, ime joj je stiglo kao znak.

„Ime Senja je poklon koji je meni Banetova sestra dala. Jednom prilikom, razgovarajući o tome kako će se zvati moje dete kad ga budem dobila, rekla mi je da ima fantastično žensko ime u šteku. Kaže ona Senja, a ja negodujem jer je previše nežno i nije to to. Ja volim dugačka imena.“

Ali...

„Onda sam se jednog jutra probudila sa osmehom na licu i oči kao sova, kažem sebi: 'Pa ja ću imati ćerku i zvaće se Senja.'“

"Ima da je nosim koliko god ona bude htela"

Za kraj, Marija je govorila o svakodnevici sa ćerkom - punoj ljubavi, osmeha i pažnje.

„Liči na tatu, on je lep čovek. Ipak, sve ostalo ima moje. Komunikativna je, nisam joj prenela ni gram melatonina, smeje se, obožava muziku i aktivno učestvuje u razgovorima odraslih. Šarmantnica je prava.“

I možda najlepša rečenica izgovorena s mesta jedne nežne, hrabre i posvećene majke:

„Nadam se da joj pružam pažnje koliko zaslužuje, jer smatram da deca ne mogu da se razmaze. Ima da je nosim koliko ona bude htela, pa kad poraste rešavaću herniju.“

Marijina priča nije samo svedočanstvo o borbi za dete, već i o borbi žene da ostane dostojanstvena, svoja i jaka, čak i onda kada najdublje boli.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.