Maršmelou eksperiment od pre 50 godina pokazuje koliko će deca biti uspešna u životu, a traje nekoliko minuta

Zamislite sledeću scenu: dete sedi samo u prostoriji, ispred njega je tanjirić sa penastim kolačićem – popularnim maršmelouom. Istraživač mu kaže da može odmah da ga pojede. Ali, ako izdrži i sačeka 10 ili 15 minuta dok se odrasli ne vrati, dobiće još jedan. Pitanje je jednostavno – pojesti odmah ili sačekati i dobiti duplo?

Ova jednostavna dilema bila je osnova za jedan od najpoznatijih psiholoških eksperimenata svih vremena – Marshmallow test, koji je 1970-ih godina sproveo psiholog Valter Mičel na Univerzitetu Stanford.

Kako deca reaguju na iskušenje?

Eksperiment je obuhvatio decu uzrasta od tri do pet godina. Svako dete je ostavljeno samo u sobi sa kolačićem uz jasnu instrukciju: ako ne pojede kolačić dok se istraživač ne vrati, dobiće još jedan. Kamera je beležila svaki njihov pokret – neka su pevušila, pokrivala oči, pričala sama sa sobom, izmišljala igrice... Jedan dečak je čak zaspao, verovatno da bi lakše izbegao iskušenje.

Deca koja su uspevala da odlože zadovoljstvo, pokazivala su veću samokontrolu, strpljenje i motivaciju – osobine koje su im, ispostavilo se, bile korisne i decenijama kasnije. Naknadne studije su pokazale da su ta deca postizala bolje rezultate u školi, imala zdravije odnose, bolji telesni indeks mase, pa čak i uspešnije karijere.

Ali da li je sve stvar ličnosti?

Dugo se smatralo da je sposobnost da se čeka urođena i vezana za ličnost deteta – da neka deca jednostavno imaju "jaču volju". Ipak, novija istraživanja otkrivaju da situacija nije tako jednostavna.

Ispostavlja se da društveni kontekst ima veliku ulogu. Na primer, ako deca ne veruju odraslima ili ako imaju iskustva sa neispunjenim obećanjima, mnogo je verovatnije da će uzeti kolačić odmah – jer su naučila da ne postoji garancija da će druga nagrada zaista stići.

Nova saznanja: deca su jača kada sarađuju

Najnovija verzija ovog eksperimenta uključivala je čak 207 dece iz Nemačke i Kenije. Ovog puta, deca nisu bila sama – imala su zadatak da sa drugim detetom (koje se nalazilo u drugoj sobi) rade ka zajedničkom cilju.

Jedna grupa dece dobijala je standardne instrukcije – čekaj i dobićeš drugi kolačić. Ali druga grupa je znala da će dobiti drugu nagradu samo ako i oni i njihov partner uspešno odole iskušenju. Drugim rečima – uspeh je zavisio od saradnje.

Rezultati su bili iznenađujući: deca su bila spremnija da čekaju kada su znala da neko drugi zavisi od njih. Iako je šansa za nagradu bila manja (ako partner pogreši – nema nagrade), motivacija da se podrži zajednički cilj bila je snažnija od individualne koristi.

Sebastijan Grueneisen, koautor studije, istakao je da deca već u ranom uzrastu razumeju koncept saradnje i osećaja odgovornosti prema drugima – i to ih čini jačima u borbi protiv trenutnih poriva.

Univerzalna poruka za roditelje, škole i društvo

Posebno je zanimljivo da su efekti zabeleženi u obe kulture – zapadnoj i kolektivističkoj – što sugeriše da potreba za saradnjom i osećaj zajedničkog cilja nisu nužno naučeni, već možda deo univerzalne ljudske prirode.

I dok pojedine studije tvrde da originalni rezultati nisu dovoljno ubedljivi, većina stručnjaka i dalje veruje da strpljenje, samokontrola i sposobnost da se čeka na nagradu igraju ključnu ulogu u razvoju deteta – i odraslog čoveka.

A ako nas je eksperiment sa kolačićem nečemu naučio, onda je to sledeće: kada znamo da neko računa na nas, mnogo lakše odolevamo iskušenju. I možda je upravo u tome tajna i obrazovanja, i zdravih veza, i boljeg društva.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.