Mama se uselila kod mene, da li treba da joj uzimam deo penzije?: Ispovest ćerke koja je sve digla na noge

Kada roditelji ostare, mnogoj deci teško padne briga o njima, pa ih neretko smeste u starački dom. Međutim, treba se setiti da su i oni o nama vodili računa kada su bili mali, pa briga o njima može da se posmatra kao uzajamna usluga. Jedna žena nije htela da smesti svoju majku, kada je došla u određene godine, u starački dom, već je odlučila da je preseli kod sebe. A onda se javio jedan problem, takoreći nedoumica.

Ovo je njena ispovest.

"Moja 78-godišnja mama se uselila kod nas pre dve godine, nakon što je pala i postalo je jasno da više ne može da živi sama.

Razmatrali smo domove za stare ili druge opcije nege, ali troškovi su bili neverovatni - oko 1.200 funti nedeljno u našem kraju, i sama pomisao na to ju je slomila. Zato smo joj ponudili da živi s nama.

Uglavnom, to je funkcionisalo. Ima svoj mali dodatak uz kuću, pomažemo joj oko kupanja i lekova, i većinom mi kuvamo. Ali to predstavlja veliko emotivno i finansijsko opterećenje.

Morala sam da smanjim broj radnih sati, a suprug i ja smo primetili porast računa - za hranu, grejanje, vodu posebno tokom zime. Definitivno smo finansijski loše prošli nego ranije, čak i bez troškova za čuvanje dece, jer su nam deca sada starija.

Mama prima državnu penziju, plus malu privatnu penziju, što joj mesečno donosi oko 1.000 funti. Trenutno zadržava sve to za sebe. Počela sam da razmišljam - da li je nerazumno tražiti od nje 300-400 funti mesečno za zajedničke troškove?

To je i dalje ogromna ušteda u poređenju s onim što bi plaćala u domu, a ja taj novac ne bih zadržavala za sebe - išao bi na poseban račun za račune i eventualno čistačicu ili povremenu pomoć u nezi. Ali osećam se krivom čak i što o tome razmišljam. Ona je moja mama i brinula je o meni dok sam odrastala", glasi njena ispovest.

Upitala je na mrežama stručnjaka šta da radi i kako da se postavi. Dobila je odgovor od Emili Brejger, stručnjaka za finansije.

"Ovo je zaista dilema s kojom se mnogi tiho bore.

Da krenemo od očiglednog: ono što radite je izuzetno velikodušno. Primiti roditelja u svoj dom ne znači samo ustupiti prostor, već i preuzeti emocionalni teret, neplaćen rad u nezi i često finansijske žrtve.

Doneli ste odluku iz ljubavi, i sada se pitate da li ljubav mora da znači i da budete potpuno na gubitku. Tražiti od majke da doprinese zajedničkim troškovima nije isto što i naplaćivati joj kiriju. Ne pokušavate da zaradite, već da održite situaciju održivom za celu porodicu, a ona je sada njen deo.

Vaš plan deluje fer - iznos od 300–400 funti mesečno je i dalje daleko manji od onoga što bi davala za čak i osnovnu negu, a ideja da se taj novac koristi za račune ili čistačicu je potpuno ispravna. Time joj zapravo poboljšavate kvalitet života.

Ključ svega je, rekla bih, kako to predstavite. Prikažite to kao način da vam pomogne - kao što je ona sigurno mnogo puta pomogla vama dok ste bili mlađi.

Razgovor vodite opušteno, bez osećaja krivice ili obaveze, već kao razgovor o poštenju i zajedničkom životu.

Mnogi stariji roditelji žele da osećaju da i dalje doprinose, zato joj pružite to dostojanstvo. A sebi dajte priznanje - što brinete, što postavljate prava pitanja i što želite da ovo rešite na pravi način.

Nije u pitanju da naplatite majci, već da prepoznate da podrška u porodici ide u oba smera - i uvek je išla", glasi odgovor ovog stručnjaka.

Šta biste joj vi savetovali?

(Ona.rs/Inews)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.