Ovako je Isidora Bjelica govorila o majci: Dala svu dedovinu bratu, a njoj rekla da se ne isplati da se leči

Sin preminule književnice Isidore Bjelice, Lav Pajkić, suočava se sa još jednim velikim gubitkom u nizu porodičnih tragedija koje su ga zadesile u proteklih nekoliko godina.

Samo dva meseca nakon što je ispratio dedu Dimitrija Bjelicu na večni počinak, Lav je objavio da mu je preminula i baka i to baš na dan kada se navršilo pet godina od smrti njegove majke.

Na društvenim mrežama, Lav se oprostio od bake potresnim rečima koje oslikavaju dubinu njihovog odnosa.

"Juče nas je napustila naša najdraža baka Nena, baš na dan kada nas je pre pet godina napustila i Isidora. Najbolja Baka na svetu koja mi je dala toliko ljubavi, ali i životnih lekcija. Hvala ti Neno na svemu, večno ćeš biti u našim srcima", napisao je Lav.

Godišnjica smrti Isidore Bjelice i pet godina tuge

Petog avgusta obeležena je peta godišnjica smrti Isidore Bjelice, žene koja je svojim perom, stavovima i hrabrošću ostavila dubok trag u domaćoj javnosti. Vodila je tešku i iscrpljujuću borbu protiv bolesti, a i kada joj je bilo najteže, ostajala je duhovita, britka i otvorena.

Isidora je preminula 2020. godine, u stanu svojih roditelja, nakon što je, kako je sama govorila, prošla kroz više od 120 alternativnih terapija, uključujući i šokantna iskustva poput zakopavanja u zemlju.

Porodična loza puna svetla i senki

Isidora je poticala iz ugledne porodice. Njen otac bio je šahovski velemajstor i novinar Dimitrije Bjelica, a majka Nevenka Đurović, profesorka engleskog jezika i ćerka akademika Dušana Đurovića. Bila je udata za dramaturga Nebojšu Pajkića, sa kojim ima dvoje dece – Lava i Vilu.

Uprkos spoljnom sjaju, odnosi unutar porodice bili su često kompleksni, o čemu je Isidora otvoreno govorila.

Isidorini surovi uvidi o odnosu sa majkom

U razgovoru za magazin HELLO!, Isidora se osvrnula na svoje detinjstvo i odnos sa majkom Nevenkom. Njen ton je bio istovremeno iskren i bolan.

- Ceo život patim zbog toga. Ja moju majku beskrajno volim i baš zato me sve to jako boli. Sa njene tačke gledišta verovatno je sve okej, ali ja nisam osoba koja se folira i laže. Ja sam moju dušu izvrnula svima na uvid jer sam pisac. Kako da vas ne boli kad vam majka letuje dok ste na hemioterapiji ili ako vam kaže da ne vredi da se zbog vašeg lečenja proda stan jer je dijagnoza tako loša? Ili kaže vašoj rođaci: ‘ti se brini o Vili kad Dorica umre’, ili kad vam svu dedovinu pokloni rođenom bratu, kao da nema ćerku i unuke?

I pored svega, nije prestajala da traži razumevanje.

- Ne znam, ceo život je volim i pokušavam da razumem, ali kad sam i sama postala majka, tad sam shvatila da je ne razumem. Dešava se da neko voli brata više nego rođeno dete, ali ja mislim da ona svega toga nije svesna. U njenom panteonu vrednosti to je normalno i u redu. Ona je divna, čestita, obrazovana žena, ali verovatno sam ja suviše komplikovana ćerka sa kojom nikad nije znala da izađe na kraj. To vam je kao da ceo život govorite različite jezike.

Neuspešni pokušaji pomirenja

Isidora je pokušavala da popravi porodične odnose, ali je često nailazila na zid.

- Milion puta sam pokušala, radila sam sa desetinom terapeuta, ali nema tu menjanja, stvar je u prihvatanju sa obe strane. Takođe, jako je naporna permanentna tenzija između nje i Nebojše, koja traje od prvog dana, jer pretpostavljam da mog muža nije zamišljala takvog. Prosto, čovek ne može da utiče na ljubav. Njoj je njen brat sve i svja.

Kroz sve to, jedna stvar je ostala nepromenjena - Isidorina bezuslovna ljubav prema deci.

- Ja zaista ne bih mogla da ne nazovem rođeno dete koje umire danima. Hodala bih gola i bosa za samo jedan dan života više moje dece. Ali Bog mi je dao na drugoj strani, dao mi je ljubav potpuno nepoznatih ljudi, hiljade njih, ne samo da se danonoćno mole i brinu, nego sam zahvaljujući njihovoj materijalnoj pomoći još živa. To je paradoks života.”

"Moja duša plače, ali ne glumim zbog komšija"

Ispovedna proza bila je sastavni deo njenog života, ali i svakodnevice.

- Još kao devojčica patila sam što nikad nema vremena za razgovor, čak sam mislila da sam usvojena, ali znate, ljudi kažu ‘oprosti’. Nije stvar u tome, kad voliš, ti opraštaš samim tim što voliš, ali to ne znači da ne boli. Pre bolesti taj nedostatak podrške razumevala sam kao čeličenje, sve sam morala sama. Neki me osuđuju što o tome uopšte govorim, jer ovde ljudi sve kriju – od porodičnih problema do bolesti. Ali, moja duša plače. Ja ne mogu da glumim zbog komšija i rodbine. Srećna sam što sa Lavom ima lep odnos. Sa Vilom, nažalost, ne. Ne ide joj sa ženskim rodom. Sasvim sam sigurna da sve što je radila - radila je iz najbolje namere. Ne ljutim se, samo patim, mnogo boli.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.