Sutra su Gospojinske poklade: Ovo su stroga pravila i drevni običaji pre početka najstrožeg dvonedeljnog posta

Sutra, 13. avgusta, pravoslavni vernici u Srbiji obeležavaju Gospojinske poklade – poseban dan praštanja i oproštaja, koji predstavlja poslednji trenutak kada se može jesti mrsna hrana pre početka Velikogospojinskog posta. Ovaj post traje naredne dve nedelje i predstavlja jednu od najsvetlijih i najsloženijih duhovnih praksi u crkvenom kalendaru.

Iako je Velikogospojinski post najkraći među četiri velika posta u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, on se smatra jednim od najstrožih i najzahtevnijih. Njegova važnost nije samo u telesnom odricanju, već i u dubokoj duhovnoj pripremi, pokajanju i molitvenom življenju koje prati ovaj period.

Gospojinske poklade – dan praštanja i početak duhovne pripreme

Gospojinske poklade imaju višestruku simboliku. Prvenstveno, to je dan kada se svi vernici okupljaju u duhu oproštaja – opraštaju se međusobne uvrede, nesporazumi i svađe, kako bismo čisti i rasterećeni ušli u post. Upravo zbog toga postoji i poznata narodna zdravica koja se izgovara na ovaj dan: „Oprosti, ulazimo u post kao u more“, na šta odgovaraju: „Neka je od Boga oprošteno, oprosti i ti meni.“ Ova lepa i dirljiva tradicija podseća nas koliko je važno da pred duhovnu obnovu prvo sredimo odnose i oslobodimo se tereta ljutnje i nesporazuma.

Srpski običaji vezani za ovaj dan često uključuju zajedničku molitvu, porodična okupljanja i upravo ovaj čin oproštaja, koji unosi mir i blagostanje u porodice i zajednice.

Kada počinje i koliko traje Velikogospojinski post?

Velikogospojinski post počinje 14. avgusta, na praznik Svetih Mučenika Makaveja, i traje do 28. avgusta, kada se obeležava praznik Velike Gospojine, poznat i kao Uspenje Presvete Bogorodice. Upravo ovaj praznik označava kraj posta i jedan je od najvećih hrišćanskih praznika u pravoslavlju.

Iako traje samo dve nedelje, ovaj post je duhovno vrlo složen i zahteva ozbiljnu posvećenost i disciplini. On je usko vezan za uspomenu na poslednje trenutke života Presvete Bogorodice, njenu molitvu i duhovno uznesenje na nebo, što je simbol mira i predanosti Bogu.

Pravila posta – šta je dozvoljeno, a šta nije?

Velikogospojinski post je post na vodi, što znači da je ishrana strogo ograničena na hranu pripremljenu bez ulja, mleka, jaja i mesa. To je period u kome se vernici hrane uglavnom povrćem, voćem i žitaricama pripremljenim na vodi. Međutim, postoje i značajni izuzeci: vikendom je dozvoljeno koristiti ulje i vino, kao sredina posta, a na praznik Preobraženja Gospodnjeg, 19. avgusta, razrešava se post i dozvoljava se riba, uz ulje i vino.

Ovakva pravila nisu samo telesna ograničenja već imaju duboku simboliku u učenju o skromnosti, pokajanju i odricanju, koje treba da nas podsete na smirenost duha i spremnost za dublju molitvenu praksu.

Duhovni značaj Velikogospojinskog posta

Velikogospojinski post nije samo telesno suzdržavanje od hrane – njegova suština je u duhovnom pokajanju, čišćenju srca i uma od ružnih misli, reči i dela. To je vreme kada se vernici pozivaju da pojačaju molitve, da budu darežljivi i da čine dobra dela, kako bi se približili Bogu i svojoj unutrašnjoj čistoti.

Post je posvećen Presvetoj Bogorodici i podseća na njenu poslednju molitvu pre uznesenja na nebo, simbolizujući mir, predanost i snagu vere. Ovaj period ima posebnu važnost i simboliku za žene i majke, kojima se ovaj post smatra naročito blagotvornim, donoseći im duhovni mir i radost, uz pojačano poštovanje i pažnju u narednim nedeljama.

Poreklo i mesto posta u pravoslavnoj tradiciji

Post je ustanovio Isus Hrist, koji je 40 dana i noći postio i molio se u pustinji, savladavajući iskušenja Sotone. Njegov primer postao je temelj hrišćanskog posta i duhovnog života.

U kalendaru Srpske pravoslavne crkve postoje četiri velika višednevna posta: Veliki ili Časni post, Božićni post, Petrovski post i Velikogospojinski post. Svaki od njih ima svoj specifičan značaj i pravila, a Velikogospojinski post, iako najkraći, smatra se jednim od najstrožijih i najvažnijih u duhovnoj pripremi vernoga naroda.

Velikogospojinske poklade i post nas uče važnoj životnoj lekciji – da pre svega treba da oprostimo jedni drugima i oslobodimo se tereta ljutnje i nesporazuma, kako bismo sa čistim srcem i duhom mogli da zakoračimo u vreme posta. Ovaj period poziva na smirenje, pokajanje i otvaranje vrata milosti, pripremajući nas za jedan od najvažnijih praznika Srpske pravoslavne crkve – Veliku Gospojinu.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.