Škola iz sna ili realnost? Ljupka otkrila kako izgleda školovanje u Japanu - od roditelja se očekuje samo ovo

U podcastu “Mame kod Lane”, Ljupka Gojic otvoreno je govorila o svom iskustvu odrastanja dece u Japanu. Njena priča odmah osvežava, jer otkriva nešto što je za nas gotovo nezamislivo – zemlju u kojoj roditelji nisu opterećeni ocenama, učenjem i testovima, već srećom i emocionalnim stanjem deteta.

Ljupka je ispričala trenutak koji je posebno ostao u njenom sećanju: učiteljica njihove ćerke došla je biciklom do kuće, ušla na prag i počela da razgovara o tome kako se devojčica oseća, šta joj donosi radost i kako prolazi kroz svoje male životne izazove. Kada je mama, prirodno radoznala, upitala o knjigama, domaćim zadacima i ocenjivanju, učiteljica je nežno i smireno rekla: „O tome ne morate da brinete.“

Za roditelja koji je odrastao u kulturi gde su ocene i uspeh u školi merilo svega, taj pristup može biti istovremeno osvežavajući i zbunjujući. Ljupka je kroz ovaj primer pokazala kako Japanci veruju da je zadatak roditelja da brine o sreći i emocionalnoj ravnoteži deteta, dok školski sistem preuzima brigu o znanju i učenju.

Početak školovanja – maniri i karakter pre znanja

Da li ste znali da japanska deca nemaju testove znanja sve do četvrtog razreda? U prve dve godine školovanja cilj nije procenjivanje akademskih sposobnosti, već izgradnja dobrih manira i razvoja karaktera. Kroz igru, kvizove i svakodnevne aktivnosti, deca uče kako da budu velikodušna, empatična, tolerantna i pravedna.

Za Japance, škola nije samo mesto sticanja znanja – ona je prostor gde se oblikuje temelj ličnosti. Znanje su zidovi, a karakter je temelj.

Školska godina i rituali

Japanska školska godina počinje u aprilu, često u vreme prvih cvetova trešnje, što polazak u školu čini prelepom i simboličnom ceremonijom. Raspusti traju oko pet nedelja, ali učenici su tokom tog perioda pozvani da se povremeno pojave u školi i učestvuju u vannastavnim aktivnostima. Čak i najmlađi dobijaju neku vrstu „letnjeg domaćeg zadatka“.

Tradicionalno, subotnja nastava bila je uobičajena, ali je u modernom obrazovanju ukinuta. Osnovna škola traje šest godina, nakon čega sledi niža srednja tri godine, viša srednja tri godine, a fakultet, kao i kod nas, traje četiri godine.

Počasno čišćenje - souji

Jedna od najprepoznatljivijih razlika između japanskih i evropskih škola je odnos prema higijeni i urednosti prostora. Učenici sami čiste školu u sistemu poznatom kao souji, ili „počasno čišćenje“, piše Zelena učionica.

Ova praksa uči decu timskom radu, odgovornosti i poštovanju prema svom i tuđem radu. U Japanu veruju da činjenica da učenici sami čiste prostor doprinosi razvijanju urednosti i radnih navika.

Ručak u učionici – zajedništvo i zdrave navike

Za vreme školskog ručka, deca jedu u učionicama zajedno sa svojim učiteljima. Školski meni osmišljavaju stručnjaci, a obrok je prilika da se deca zbliže sa nastavnicima, nauče zdrave navike i razviju kulturu ishrane. Poslužuju ih učenici koji su tog dana zaduženi, što im daje osećaj odgovornosti i zajedništva.

Vannastavne aktivnosti i dodatno učenje

Većina japanskih učenika pohađa različite radionice i aktivnosti posle škole, a oni koji žele da upišu prestižne niže srednje škole posećuju dodatne časove i privatne pripreme. Mala deca već od ranog uzrasta uče da učenje tokom raspusta i praznika nije opterećenje, već način da se održe i unaprede radne navike.

Poštovanje kulture i tradicije

Japanski obrazovni sistem neguje i kulturne vrednosti. Učenici uče kaligrafiju (shodo), pišući niјeroglife na pirinčanom papiru, i komponuju poeziju haiku. Ove umetničke forme služe ne samo za razvijanje veština, već i za poštovanje tradicije i kulturne baštine.

Uniforme su obavezne, a stroga pravila o frizurama i šminkanju pomažu u uklanjanju socijalnih razlika i podstiču radnu atmosferu.

Testovi i „ispitni pakao“

Iako testovi u ranim godinama skoro ne postoje, u kasnijem obrazovanju postaju svakodnevica. Pred završetak škole đaci polažu ključni ispit za upis na fakultet, poznat kao „ispitni pakao“. Konkurencija je jaka, a fakultet uspe da upiše nešto više od 70% učenika. Period pripreme je stresan, ali nakon toga fakultet se doživljava kao „odmor pre profesionalnog života“.Japansko obrazovanje pokazuje da škola nije samo mesto sticanja znanja, već i prostor gde se razvija karakter, discipline, empatija, odgovornost i poštovanje prema drugima. Ljupkino iskustvo i japanski sistem zajedno osvetljavaju jednu duboko promišljenu filozofiju – da su emocionalna sreća i karakter deteta važniji od ocena i testova.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.