Umro je u udesu u kom mu je poginulo pola porodice: "U smrti sam zagrlio ženu i sina dok su odlazili"

Džefri Olsen imao je samo 33 godine kada je na putu kući, umoran za volanom, izgubio kontrolu nad kolima. U trenutku neopreznog sna njegov život se zauvek promenio – stravičan sudar odneo je život njegove supruge i njihovog četrnaestomesečnog sina, dok su on i stariji dečak, sedmogodišnji Spenser, preživeli.

Džefri je ostao zarobljen u smrskanom automobilu, u agoniji bola i šoka, svestan da mu je porodica pored njega već mrtva. „Znao sam na licu mesta da ih nema. Čuo sam histerični plač mog starijeg sina i mislio: povređen je, ali živ je, biće dobro. Ali moja žena i beba nisu.“

Tada je počelo iskustvo koje će ga pratiti ceo život – iskustvo bliske smrti.

Svetlost umesto bola

U jednom trenutku izgubio je svest. Onda je osetio nešto što ne može da objasni zemaljskim rečima – toplu, obavijajuću svetlost.

„Odjednom nije bilo bola. Kao da sam lebdeo iznad mesta nesreće. Bio sam zbunjen – dišem, živ sam, ali više nisam u telu. U toj svetlosti pojavila se moja supruga. Bila je tu, prelepa, bez povreda, živa. Rekla mi je odlučno: ‘Jeff, ne možeš ostati, moraš se vratiti. Naš sin te treba’.“

Džefri se tada suočio s najtežim oproštajem. Srce mu se cepalo, ali je znao da mora da izabere život – zbog deteta koje je ostalo.

Povratak u bolnički krevet

Sledeće čega se seća jeste bolnica. Trauma centar, doktori, porodice – i on, kao da sve vidi izvan tela. „Video sam svoje slomljeno telo na stolu. Nisam morao da shvatam kako da se vratim, samo sam odlučio – idem nazad. I odjednom, bum – opet u telu. Sa svim bolom, traumom i krivicom. Ja sam vozio taj auto.“

Povrede su bile stravične: slomljena kičma, uništena pluća, povređena rebra, ruka koja je skoro bila otkinuta i noga koja je morala biti amputirana. Proveo je šest meseci u bolnici i izdržao čak 18 operacija.

Ali najteža rana bila je ona nevidljiva – krivica što je preživeo, a izgubio ženu i dete.

Drugi susret s „onom stranom“

Jedne noći, dok je ležao u bolničkom krevetu, doživeo je novo iskustvo. „Utonuo sam u san i odjednom opet – svetlost, toplina, osećaj da se dižem iznad svega. Bio sam u mestu koje mogu opisati samo kao dom, raj.“

U tom „drugom svetu“ mogao je da hoda, da trči na obe noge. Hodnikom je stigao do kolevke. U njoj je bio Grifin, njegov sinčić.

„Podigao sam ga, osetio težinu u rukama, miris njegove kose. Bio je stvaran. Držao sam ga i plakao. A onda sam osetio prisustvo iza sebe – ogromnu, kosmičku silu ljubavi.“

Tada je krivica ponovo navrla. „Bio je tu jer sam ja zaspao za volanom. Njegov život je prekinut zbog mene. Pitao sam se – može li mi ovo ikad biti oprošteno?“

I tada, kaže Džefri, osetio je kako božanske ruke obavijaju njega i dete. „Poruka je bila jasna: nema šta da ti se oprosti. Sve je u božanskom redu. Ono što ti zoveš greškom, ovde je obuhvaćeno ljubavlju. Bio sam preplavljen bezuslovnom ljubavlju kakvu nikad nisam osetio na zemlji.“

Život posle smrti – bez straha od umiranja

Džefri je iz bolnice izašao kao drugačiji čovek – slomljen fizički, ali duhovno izmenjen. Trebale su godine da progovori o svemu. Pisao je knjige, svedočio, a danas svoj život deli kao poruku utehe.

Njegov sin Spenser odrastao je, zasnovao svoju porodicu i sa ocem napisao knjigu Where Are You?, posvećenu majci i bratu koje su izgubili.

Džefri danas kaže: „Nemam više strah od smrti. Bio sam tamo, video sam šta nas čeka. To je ljubav koja prevazilazi sve.“

Priča Džefrija Olsena je više od ispovesti o tragediji – to je svedočanstvo o životu posle smrti, o tome kako čovek može da izgubi sve i opet pronađe smisao. Njegovo iskustvo podseća da granice između života i smrti možda nisu onakve kakvima ih zamišljamo – i da ljubav ostaje večna, čak i onda kada telo prestane da postoji.

(Ona.rs / Mirror)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.