Trend roditeljstva "baš me briga" je sve popularniji, a evo šta stručnjaci misle o tome

Kylie Kelce, supruga penzionisanog NFL šampiona Jasona Kelcea i majka četvoro dece, nedavno je na svom podkastu otkrila da podržava jedan prilično neobičan stil roditeljstva. I to je, očekivano, izazvalo burne reakcije.

Reč je o roditeljskom pristupu koji na internetu nosi oznaku FAFO („fuck around and find out“), što bi se najbliže moglo prevesti kao „sami nek' nauče na sopstvenoj koži“. Ideja je jednostavna: pustite decu da dožive prirodne posledice svojih odluka, bez previše roditeljskog mešanja.

U praksi to često izgleda ovako: roditelji dozvoljavaju detetu da pojede ljutu papričicu i tek onda shvati da nije baš najprijatnije; ili, kada se dete ljuti jer ne sme da spava u roditeljskom krevetu, mama mu hladno pokaže vrata – pa neka odluči šta će dalje. Iako deca nekad završe u suzama, komentari na ovakve objave na društvenim mrežama su mahom pozitivni: „Bravo, mama! Tako treba!“

Roditelji koji podržavaju ovaj pristup veruju da deca samo kroz sopstvene greške uče odgovornost, nezavisnost i samostalno donošenje odluka.

Stručnjaci: Prednosti i mane "baš me briga" roditeljstva

Britanska klinička psihološkinja Elina Telford slaže se da ovakav pristup može podstaći razvoj otpornosti i snalažljivosti kod dece. Ipak, i ona upozorava da se postavlja pitanje šta je sa mlađom decom koja još ne mogu da predvide posledice svojih postupaka i koliko daleko roditelji smeju da idu u tom „puštanju“.

„FAFO roditeljstvo se pojavio kao reakcija na dve krajnosti – helikopter roditeljstvo, gde je dete pod stalnom kontrolom, i tzv. blago roditeljstvo, koje se često zasniva samo na empatiji i komunikaciji, ali ponekad zanemaruje odgovornost“, objašnjava terapeut Sean O’Neill iz Los Anđelesa. „FAFO kombinuje nezavisnost sa realnim posledicama, ali roditelji moraju da pronađu pravu meru.“

Socijalna radnica Trisha Sanders ističe da deci treba dati slobodu da istražuju, ali i sigurnu bazu kojoj mogu da se vrate kada pogreše. „Deca razvijaju osećaj kompetencije kada probaju stvari sama, a roditelji pokažu razumevanje i pomognu im kada je to potrebno. Problem nastaje kada roditelji previše popuštaju ili kada uopšte ne pruže podršku nakon što dete doživi neuspeh.“

Kako primeniti FAFO – i da li je za svakoga?

Roditeljima koji žele da probaju ovaj pristup savetuje se da počnu polako – na primer, da puste dete da izađe bez kišnog mantila i samo nauči da će pokisnuti. Važno je unapred objasniti moguće posledice i povući se tek kada je bezbedno da dete samo preuzme odgovornost.

„FAFO ne znači da se potpuno povlačite kao roditelj“, ističe terapeutkinja Eden Garcia-Balis. „Reč je o strateškom povlačenju, gde roditelj ostaje emotivno dostupan i postavlja jasne granice, ali daje detetu prostor da uči kroz iskustvo.“

Koliko slobode ćete dati, zavisi od uzrasta i zrelosti deteta. Za mlađu decu, odluke moraju biti jednostavne i posledice brze i razumljive. Kod tinejdžera, prostor za samostalne odluke može biti veći.

Stručnjaci se slažu u jednom: i roditelji i deca uče kroz ovaj proces. „U suštini, FAFO podseća roditelje da deca moraju da prođu kroz sopstvene greške kako bi naučila da se nose sa neuspesima i razvila samostalnost“, zaključuje Telford. „Ključ je u balansiranju slobode i podrške.“

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.