Gradila sam karijeru, bila između posla i majčinstva:Deci sam dala telefone za zabavu i napravila kobnu grešku

Tehnologija je postala sastavni deo života dece i roditelja. Tableti, telefoni i računari često olakšavaju svakodnevnicu, ali mogu i da utiču na kvalitet odnosa i zajedničko vreme. Kada ekrani preuzmu mesto razgovora, igre i pažnje, roditelji i deca rizikuju da izgube pravi kontakt, čak i kada provode vreme u istoj sobi. Ovo je priča o tome kako jedno porodica prepoznaje problem i pokušava da ga reši.

Tehnologija kao privremeno rešenje

"Kada sam gradila svoju karijeru, bila sam toliko rastrzana da sam se okrenula tehnologiji da zabavi moju decu. Počela sam da shvatam da se moja deca previše oslanjaju na tehnologiju umesto na pravu povezanost. Sada prioritet dajem porodičnom vremenu i trudim se da budem prisutnija i namernija u svom vremenu."

Sa dvoje dece, višestrukim preseljenjima i stalnim poslom koji nikada ne prestaje, Mišel je bila zauzeta i stalno u "režimu preživljavanja".

"Balansirala sam rokove, rukovodeće uloge i svakodnevnu logistiku. Živela sam u sistemu preživljavanja."

Kao i mnogi roditelji, koristila je tehnologiju da zabavi decu. Nekad su to bile edukativne aplikacije, nekad crtaći koji su joj davali nekoliko minuta da završi mejl ili poziv. "Delovalo je kao win-win: deca su bila zabavljena, a ja sam mogla da ostanem na površini."

Kada ekran postane norma

Međutim, počela je da primećuje promene: ćerke su sve manje tražile da se igraju zajedno, a češće posezale za uređajima pre razgovora.

"Jednog dana sam pogledala i videla obe moje devojčice, sedele jedna pored druge, zaboravljene u svojim uređajima, i nešto u meni se slomilo."

Ovo nije bila samo navika — postajala je norma.

Skrivena cena prekomerne stimulacije

Deca su postajala nestrpljivija, dosada je postala nepodnošljiva. "Vožnja autom, čekaonice, pa čak i kratke pauze donosile su istu molbu: 'Mogu li da uzmem tvoj telefon?'"

Ono što su tražile nije bio samo ekran, već stalna, laka stimulacija. Primećivala je isto i kod sebe: skrolovanje između poziva ili noću, traženje bekstva kroz tehnologiju.

"Ovo nije loše roditeljstvo niti loša tehnologija. To je ono što smo normalizovali u ime preživljavanja."

Mišel je osećala krivicu. 2Radila sam najbolje što sam mogla, ali sam bila i na autopilotu. U tom procesu nesvesno sam modelovala upravo ono od čega sam želela da zaštitim svoju decu: distrakciju, preopterećenje i odsustvo prikriveno kao prisustvo."

Male promene, veliki efekat

"Nismo radile detoks od ekrana. Počele smo da budemo namernije: u autu igre sa slovima. Za večerom razgovori. Povremeno crtanje ili gledanje filmova, bez skrolovanja i drugih ekrana. Ranije sam verovala da je moj najveći dar pokazivanje koliko žena može postići. Sada učim ćerke šta znači biti prisutan: usporiti, pogledati u oči, saslušati, izabrati vezu umesto pogodnosti. To nije pasivna ostavština. To je aktivna, namerna ostavština. U svetu koji nagrađuje performans nad prisustvom, potrebna je svest i hrabrost da se ona gradi."

Pravila ekrana kod kuće

Mišel je uvela četiri jednostavna pravila:

Posmatranje navika: Ako su ekrani prva reakcija na dosadu, pitati se "zašto?".

Prioritet stvarne povezanosti: Postavljati dublja pitanja deci, npr. "Šta te je danas nasmejalo?"

Povratak ritualima: Čitanje priča, društvene igre, mali trenuci sa namerom.

Biti dostupan: Deca ne trebaju savršenstvo, već roditelja koji je prisutan makar nekoliko minuta dnevno.

"U jurnjavi za uspehom mislila sam da im dajem sve. Sada znam: prava ostavština nije ono što gradimo, već koliko smo prisutni za one koje najviše volimo."

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.