Zašto su vizije tako "jasne" kada “umrete”? 48 ljudi otkrilo šta su videli tokom smrti, od crnih rupa do Boga

Najveće pitanje ljudske radoznalosti dobilo je novo poglavlje: istraživači su razgovarali sa 48 osobakoje su preživele iskustvo bliske smrti (na eng. skraćenica NDE) i zabeležili zapanjujuće vizije – od klasičnog “tunela i svetla”, preko susreta sa religijskim figurama, do scena koje kao da su izašle iz naučnofantastičnog filma.

NDE: kratka definicija, veliki uticaj

Iskustva bliske smrti obično nastaju tokom životno ugrožavajućih stanja poput srčanog zastoja ili respiratorne insuficijencije. Procene kažu da 4–8% populacije tvrdi da je doživelo neku formu NDE. Iako su lična i neponovljiva, mnoga iskustva dele motive: svetlost, tunel, osećaj odvajanja od tela, mir ili prisustvo bića.

Novo istraživanje (u fazi recenzije) pokušalo je nešto drugačije: da sistematizuje geometriju doživljaja – “oblik” prostora u kojem se vizija odigrava – i uporedi je sa narativom svedoka. Zaključak je bio iznenađujuće konzistentan u jednom: ne postoje dve identične NDE, ali se prostorni obrasci mogu grupisati.

Šta su ljudi videli: Od “rajskog vrta” do “crne rupe”

Ispitanici su opisivali prizore koji idu od duboko religijskih do radikalno apstraktnih.

Najčešće teme:

• Jako, obuhvatajuće svetlo ili “mehuri” svetla
• Tuneli organskog izgleda, ponekad sa bojama i “žilama”
• Religijske figure (Bog, Isus, anđeli) ili pokojni voljeni
• Vrtovi i pejzaži velikog mira
• Vrtlozi, crne rupe, “matrica” sa mrežom tačaka u više dimenzija
• Stepeništa i pokretne stepenice u crnilu
• Vizije budućnosti ili scena izvan sopstvenog tela

Zabeleženi citati:

• “Bile su kamene stepenice s leve strane ispred mene, a Isus pri vrhu, u beloj odori.”
• “Bog se pojavio kao veliko svetlo u daljini.”
• “Obavio me organski tunel, crn ali sa prelivačkim odsjajem.”
• “Video sam ‘matricu’ – bezbroj mrežnih tačaka povezanih u više dimenzija. Ako uđem, mogu misliti i biti bilo gde u univerzumu.”
• “Anđeo sa izuzetnim belim krilima; perje slojevito, lice simetrično poput grčkih skulptura.”

Zanimljivo: i kad su motivi slični (npr. Isus, Bog, anđeli), ikonografija i detalji variraju – od odeće i položaja do osećaja vođstva ili zabrane da se “podigne pogled”. Istraživači ističu da kultura i verovanja daju “skelu” halucinatornom sadržaju: neko čuje čitanje Tore, drugi vidi hrišćanske simbole, treći samo čistu geometriju i svetlo.

“Geometrija” bliske smrti: četiri prostorna obrasca

Autori su mapirali kako svedoci crtaju prostor svojih vizija i opisali četiri tipa:

A-oblik: sužen konus – nalik tunelu ili koridoru.
Mogući fiziološki uzrok: smanjen dotok krvi u mozak i gubitak perifernog vida, što stvara “tunelski vid”.

B- i C-oblici: elipse ili lukovi – deo vidnog polja privremeno otpada, doživljaj se širi bočno ili uz obod.

C5-oblik: 360-stepeni elipsoidni omotač – svedok je “u mehuru” ili “svetlosnoj sferi” bez ivica; osećaj jedinstva sa prostorom.

Tipična progresija u opisima je prelazak od A ka C5, kao da se “vidni svet” prvo sužava, pa zatim obuhvata u celinu. Istraživači predlažu da se sve može objasniti preklapanjem fiziologije vida i gašenja moždane koherentnosti kako telo propada, bez potrebe da se poziva na izdvajanje “duše” iz tela.

Religija, nauka i mozak: Zašto su vizije tako stvarne

Kognitivni okvir: Ono u šta verujemo (ili se bojimo) oblikuje “rečnik” vizije.

Neurofiziologija: Tokom srčanog zastoja i hipoksije remeti se obrada signala iz očiju, ušiju, tela; mozak pokušava da održi narativ sopstva, pa “popunjava rupe” slikama i simbolima.

Emocije: Hormonalne i neurohemijske oluje stvaraju intenzivan mir, ekstazu ili strah, pa su osećaji upečatljiviji od svakodnevnog iskustva.

Napomena: Studija je u postupku recenzije; nalazi su intrigantni, ali nisu konačna “istina o smrti”. Ipak, donose vrednu mapu kako mozak može da konstruiše stvarnosti na granici opstanka.

Zašto iskustvo bliske smrti menja život: Posle vizije, drugačiji prioriteti

Mnogi svedoci prijavljuju trajne promene:

• Manje straha od smrti, više smisla i zahvalnosti
• Promena vrednosti: odnosi i saosećanje postaju važniji od materijalnog
• Duhovna radoznalost ili produbljenje postojećih verovanja
• Ponekad i PTSP-slični simptomi ako je vizija bila zastrašujuća (npr. “crna rupa”, gubitak kontrole)

Za neke ljude korisna je psihoterapijska obrada NDE kako bi se iskustvo integrisalo bez anksioznosti ili izolacije.

Najčešći motivi, sa kratkim objašnjenjima

Svetlo / “mehur svetla”: osećaj apsolutnog mira i topline; često se opisuje kao “biti deo svetla”.

Tunel: suženje vidnog polja; prelaz iz “ovde” u “tamo”.

Religijske figure: kulturni simboli vođstva i sigurnosti u ekstremnim stanjima.

Voljene osobe: sećanja i skripte pripadanja aktiviraju se pod stresom.

Vrtlozi / crne rupe: moćne metafore gubljenja i uvlačenja; vizuelizacije gravitacionih ili emotivnih sila.

Stepenište / eskalator: arhetip uspona ili prelaza.

Matrica / mreža: apstrakcija “strukture stvarnosti”, često kod tehnološki i naučno orijentisanih svedoka.

Iskustva su često koherentna i smisleno strukturisana za osobe koje su ih doživele. U većini slučajeva ne ukazuju na psihotični poremećaj. Ako NDE izaziva strah, nesanicu, izolaciju ili opsesivnu zaokupljenost, razgovor sa stručnjakom može pomoći u integraciji iskustva.

Iskustva bliske smrti nisu prozor u jednu jedinstvenu “drugu stranu”, već mozaik ljudske svesti na rubu opstanka. Novi podaci sugerišu da, uprkos fascinantnoj raznolikosti priča, iza njih stoji zajednički mehanizam: mozak koji pokušava da održi koherentno “ja” dok se senzorni svet raspada. U tom pokušaju rađaju se tuneli, vrtovi, anđeli, crne rupe i matrice – jezici kojima nam psiha govori kada su reči nedovoljne.

(Ona.rs / Daily Mail) 

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.