“Nisam zla maćeha!” Žena otvorila dušu: 20 godina odgajam tuđu decu i evo šta me najviše boli

Prva maćeha koje se sećam bila je zloglasna ledi Tremejn, Diznijeva "zla maćeha" iz Pepeljuge. A danas? Danas sam ja druga u tri generacije maćeha. Maćeha sam troje dece. Moja mama je postala maćeha kada sam bila tinejdžerka. Moja najmlađa pastorka je sada maćeha. A i ja sama imam maćehu.

Kroz svoje tinejdžerske godine i rane dvadesete gledala sam mamu kako uči da bude maćeha. Ove godine i ja obeležavam dve decenije u toj ulozi. Sada, s druge strane, gledam svoju pastorku kako prolazi svoj početak, isti onaj kroz koji sam i ja prolazila.

Maćeha u "najsrećnijem mestu na svetu"

Ironično, maćeha sam postala, na venčanju u Dizni Vorldu. Moj pastorak je tada imao 16, pastorke 13 i 8 godina, a moj sin 5.

Moj suprug i ja smo se zabavljali nekoliko godina pre nego što smo se venčali, pa sam decu dobro upoznala. Moj sin je imao skoro 3 kad smo se upoznali, a moja buduća pastorčad su me poznavala ne samo kao „tatinu devojku“, već i kao Austinovu mamu.

Mislim da im je to što sam već bila majka pomoglo da me vide drugačije. Nisam bila njihova mama, ali jesam bila nečija mama, i taj neko im je bio drag.

Kad se porodica proširi: tvoje, moje i naše

Godine 208. naša porodica se proširila: više nismo bili samo „tvoji i moji“. Dodali smo i „naše“. Danas moja pastorčad imaju i polubrata i dodatnog brata(mog sina), dete s kojim ne dele biološke roditelje, ali dele dom, ljubav i uspomene.

Jedno sam naučila od mame: braća i sestre se svađaju. Kad bi krenula prepirka oko toga ko vadi sudove iz mašine ili kome pripada posebna šolja, suprug i ja bismo se samo pogledali i nasmejali. I mi smo se svađali sa svojom braćom i sestrama - to je jednostavno porodica.

A najlepši trenuci? Večere kad se svi zguramo oko stola. Glasni, haotični, svi pričaju uglas, smeju se, otimaju o kifle. Nije se dešavalo često, ali kad jeste, to je bila naša mala magija.

Vremenom, uprkos velikoj razlici u godinama, povezali su se. Najmlađa, sada 17, igra igre sa najstarijim. Moj sin zove moju pastorku po savet kad god ga nešto muči. I dalje plešu zajedno na svadbama.

Maćeha nije druga mama - ona je „odrasla osoba od poverenja“

Uloga maćehe skoro nikada nije ista kao uloga roditelja - to sam naučila posmatrajući mamu. Moja polusestra imala je mamu. Pravu, prisutnu, posvećenu. Moja mama nije bila tu da je „zameni“. Bila je tu, drugačije.

Isto važi i za mene. Moja pastorčad imaju divnu, brižnu, angažovanu mamu. Ja sam bila ono što im je trebalo da budem.

Ponekad je to bila žena koja će im naći super povoljnu prvu polovnu „krntiju“. Nekad ona koja vodi tinejdžerku na prvi pedikir. Nekad ona koja zna gde se za sitne devojke nalazi savršen maturski haljina. Nekad savetodavac, nekad rame za plakanje, nekad samo neko ko sluša kad ne žele da zovu mamu ili tatu.

Moja maćeha ušla je u moj život tek kad sam odrasla, nežna, topla, pažljiva. Odrasla osoba na koju mogu da se oslonim. Najmlađa pastorka, sada i sama maćeha, rekla je to najbolje: „Uloga maćehe je da bude odrasla osoba od poverenja.“

Još dok smo moj suprug i ja bili u vezi, poveli smo mog sina i najmlađu pastorku u bioskop na „Marš pingvina“. Kad se desila traumatična scena sa ajkulom, ona se popela u moje krilo i privila se uz mene.

Osetila sam tri emocije odjednom: sreću, tugu i krivicu. Sreću što joj predstavljam sigurnost. Tugu jer je uplašena i ne mogu da je zaštitim od svega. I krivicu, jer znam kako bih se ja osećala da neko drugi teši moje dete.

To je, zapravo, suština činjenice da sam ja maćeha.

Gledaš ih kako postižu nešto veliko, ali nisi prva koju grle. Bolesni su, ali škola ne zove tebe. Za Dan majki dobiješ poruku, ali ne i rezervaciju za ručak. Slušaš njihove dileme, daješ savet, ali ne učestvuješ u konačnoj odluci.

Razumem,  imaju divne roditelje. Ali emocije nisu uvek racionalne.

I pored svega, privilegija je voleti tuđu decu

Imam sreću da u životu volim troje pametnih, nežnih, duhovitih ljudi. Da budem tu za njihove rođendane, mature, venčanja, roditeljstvo, i za one retke, glasne porodične večere pune smeha.

Najmlađa pastorka i ja smo i danas bliske: delimo ljubav prema modi, gimnastici, dugačkim brzim porukama i činjenici da smo obe „ne-baš-zle maćehe“. Sada gledam nju kako koristi sve što je naučila da pomogne svojoj pastorčadi. Da ih čuje, razume i bude, ona odrasla osoba od poverenja.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.