Svi tradicionalni običaji za Badnji dan: Jedna stvar je strogo zabranjena, smatra se da se tako iznosi sreća

Sutra su Badnji dan i Badnje veče, dani koji u srpskoj tradiciji nose posebnu tišinu, duboku simboliku i snažan osećaj zajedništva. Iako se ovih dana u medijima često podsećamo najpoznatijih običaja, mnogi rituali koji su se vekovima poštovali danas su poznati samo u pojedinim krajevima Srbije. Upravo ti, tiši i zaboravljeniji običaji, čine srž Badnjeg dana, dana kojim započinje božićno praznovanje i koji se smatra poslednjim i najstrožim danom posta.

Badnji dan je dobio ime po badnjaku - grani ili stablu hrasta, svetog drveta starih Slovena. U ranu zoru domaćin odlazi u šumu da iseče badnjak. Prema običaju, bira se mlad i prav cer ili hrast. Pre sečenja, domaćin se okreće istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i Božić, a zatim sekirom zaseče drvo. Veruje se da badnjak mora biti posečen u tri snažna udarca; ako se ne preseče, ostatak se lomi ili uvija, a taj deo se naziva „brada“.

Badnjak se potom donosi kući i naslanja pored ulaznih vrata, gde stoji do večeri. Prema narodnom verovanju, na Badnji dan ništa se ne iznosi iz kuće, jer se smatra da bi se tako iznela i sreća. Tog dana obeduje se skromno, često čak i na slami, koja simbolično podseća na pećinu u kojoj je rođen Hrist.

Čim svane, loži se vatra, a pečenica, pripremljena dan ranije na Tucindan, okreće se i čuva za Badnje veče. Iako je post strog, trpeza je bogata - jedu se riba, pasulj, kiseli kupus, suvo voće, dok žene u kući mese božićne kolače i pripremaju sve za praznični dan koji sledi.

Badnje veče ima poseban značaj. Tada se badnjak unosi u kuću, celiva i maže medom, a zatim se pali na ognjištu. Počinje „džaranje“ - čačkanje vatre uz izgovaranje želja: „koliko iskrica, toliko srećica, koliko varnica, toliko parica“. Ove reči kasnije izgovara i položajnik, prvi gost koji na Božić uđe u kuću i simbolično donosi sreću i napredak domaćinstvu.

S badnjakom se unosi i slama, koja se posipa po kući ili ispod stola. Ona simbolizuje Vitlejemsku pećinu i skromnost Hristovog rođenja. U slamu se stavljaju orasi, suvo voće, ponekad i sitni pokloni i slatkiši za decu. Prema starom običaju, dok domaćin unosi slamu, stariji kvocaju, a deca za njima pijuču, podsećajući na kvočku i piliće - simbol brige, zajedništva i sabiranja porodice na okupu. Nakon toga domaćin obilazi kuću i u svaki ugao baca po jedan orah, za zdravlje i berićet.

Na Badnje veče u kuću se unosi i pečenica, najčešće na ražnju. Dvojica muškaraca je nose, a jedan prvi prelazi prag desnom nogom i pozdravlja domaćicu rečima: „Dobro veče! Čestiti Božić, srećno Badnje veče!“ Domaćica i ženski članovi porodice posipaju pečenicu zobi i pšenicom, odgovarajući: „Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica!“

Veruje se da su Badnji dan i Badnje veče vreme praštanja i pomirenja - tada bi trebalo vratiti dugove, izgladiti nesuglasice i u praznik ući čistog srca.

Večera na Badnje veče je posna, ali raznovrsna. Na stolu se najčešće nađu prebranac, kiseli kupus, salate, turšija, suve šljive, smokve, jabuke, bademi, lešnici i orasi. Pre večere svi ukućani se pomole, čestitaju jedni drugima Badnje veče i sednu za trpezu, u tišini i poštovanju.

Kako zapisuju etnolozi, od svih praznika u godini, Badnji dan i Badnje veče izdvajaju se po živopisnosti običaja i dubini značenja. To nisu samo rituali, već živa sećanja na porodično jedinstvo, skromnost i veru - vrednosti koje, i danas, uoči Božića, okupljaju porodicu oko istog ognjišta.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.