Sa 18 godina su je trudnu izbacili iz kuće, a sad joj traže novac: Poruka majke ju je slomila na komade

Majčinstvo ume da bude iscrpljujuće i kada imate podršku. A kada ste sami, bez porodice, bez oslonca, svaki dan postaje borba za opstanak. Šta se dešava kada oni koji su vas nekada ostavili same sada traže vašu pomoć i još vas nazivaju sebičnima jer kažete "ne"?

Jedna samohrana majka troje dece podelila je svoju ispovest koja je otvorila teško pitanje: da li je briga o roditeljima obaveza po svaku cenu, čak i kada oni nisu brinuli o vama?

Trudna sa 18 i sama pred svetom

"Imala sam 18 godina kada mi se život preokrenuo preko noći. Bila sam mlada, uplašena i trudna. Umesto zagrljaja i podrške, dobila sam lekciju o 'odgovornosti'."

Otac joj je, kako kaže, jasno stavio do znanja da je izbor isključivo njen.

"Ako želiš da rodiš dete, uradi to sama."

Izbačena je iz porodične kuće i preselila se u mali iznajmljeni stan. Roditelji su joj, ističe, plaćali kiriju i davali novac dok nije našla posao, ali emocija nije bilo.

"Novac nije isto što i prisustvo."

Porodila sam se sama

Prvo dete rodila je bez majke pored sebe, bez ikoga da je dočeka kući.

"Sama sam učila kako da budem majka dok sam se i sama još osećala kao dete."

Godinama kasnije, postala je majka troje dece sa dvojicom muškaraca - koji su je obojica napustili.

"Danas imam ćerku koja ide u školu, sina od sedam godina i bebu."

Život koji ne staje

Opisuje svakodnevicu koja ne ostavlja prostor za predah: "Škola, vrtić, računi, lekari, hrana, domaći zadaci, neprospavane noći. Kada se jedno dete razboli, sve se raspadne."

Nije izlazila, nije putovala, nije imala luksuz odmora.

"Nosila sam bebu i radila. Preskakala sam da kupim sebi bilo šta da bih uštedela za njihovu budućnost."

Porodica u svemu tome nije bila prisutna.

A onda se sve promenilo

Nakon smrti oca dvoje njene dece, situacija se finansijski stabilizovala.

"Ostavljena mi je značajna suma novca kao izdržavanje za decu, kao i kuća u kojoj sada živimo."

I tada, porodica se javlja: "Ne znam kako su saznali, ali odjednom sam ponovo postala važna."

"Porodica treba da se drži zajedno"

Prvi je pozvao brat: "Rekao je da su roditelji stari i bolesni, da su troškovi lečenja veliki i da je red da pomognem."Njen odgovor bio je kratak i jasan:

"Rekla sam mu da nisam bankomat. Ne mogu da preuzmem odgovornost za roditelje koji nisu hteli odgovornost za mene."

Nedugo zatim, stigla je poruka od majke: "Uvek si bila nezahvalna, ali sam mislila da si s godinama sazrela i da umeš da ceniš ono što smo uradili za tebe. Očigledno nisam bila u pravu."

"Cenim šta, tačno?"

Ta poruka ju je najviše pogodila.

"Zar roditelji ne treba da brinu o detetu? Zar je to nešto za šta treba da budem zahvalna zauvek?"

Ističe da nikada nije imala emotivan odnos s njima: "Predstavljaju me kao razmaženo dete, a ja sam ceo život sama gurala."

Ne iz mržnje - već zbog granica

Naglašava da ne odbija pomoć iz osvete: "Ne odbijam jer ih mrzim. Odbijam jer nemam šta da dam."

Novac koji ima, kaže, pripada njenoj deci.

"Moji roditelji su davno napravili izbor. Izabrali su da ne budu tu kada sam bila trudna, kada sam se porađala, kada sam godinama jedva sastavljala kraj s krajem."

Sada, kada su bolesni i slabi, očekuju isto ono što oni nisu dali.

Da li sam surova što biram svoju decu?

Brat i dalje zove. Kaže da majka plače. Nazivaju je bezosećajnom.

"Sve me to tera da se zapitam da li sam previše surova što stavljam potrebe svoje dece ispred svega?"

Pitanje koje ostaje da visi u vazduhu nije jednostavno. Ali jedno je sigurno - briga o sebi i sopstvenoj deci nije sebičnost. Ponekad je to jedini način da se prekine lanac bola koji se prenosi s generacije na generaciju.

Šta vi mislite?

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.