Da li se pravilno krstite: Većina ljudi pravi istu grešku, a da toga nije svesna

Postoje pokreti koje radimo svakodnevno, gotovo automatski, bez razmišljanja. I baš tu, u toj brzini i navici, najlakše se izgubi ono što bi trebalo da ima težinu.

Krstimo se pre jela, pre puta, u crkvi, ponekad i bez jasne svesti zašto. Ruka pređe preko čela i grudi, brzo, usput, kao da završavamo obavezu. A upravo tu većina greši.

Krstimo se, ali bez pažnje

Još prvi hrišćani koristili su znak krsta kao nešto mnogo više od geste. Bio je to izraz vere, oslonac i način da se prizove zaštita. Radili su to svesno, polako i sa poštovanjem.

Danas se često dešava suprotno.

Pokret postaje brz, neprecizan, gotovo nervozan. Kao da želimo da ga "odradimo" što pre. Kada bi mnogi mogli da vide sebe sa strane, verovatno bi se iznenadili koliko taj čin izgleda prazno.

I tu dolazimo do suštine, problem nije u pokretu, već u odsustvu pažnje.

Priča koja objašnjava više nego pravila

Jedan primer koji se često prepričava dolazi iz svedočenja monaha, i nije tu da uplaši, već da pokaže razliku.

Čovek je jednom objasnio zašto se krsti polako i sa punom pažnjom.

Nevolja me naučila.

Ispričao je da se jedne noći, sam na putu, susreo sa nečim što ga je prestravilo. U strahu je počeo da se krsti, ali onako kako je bio navikao, brzo, neuredno, bez jasnog znaka.

Nije vredelo. Kao da se ništa ne dešava.

Tek kada se setio kako su ga učili, spojio prste, smirio pokret i izgovorio molitvu kako treba, strah je prestao.

Tada sam shvatio razliku.

Nije stvar forme, već prisutnosti

Ova priča nije tu da vas ubedi u čuda, već da vas vrati na osnovu.

Krstiti se ne znači samo napraviti pokret. Znači biti tu u tom trenutku, sa punom pažnjom i svešću šta radite. Bez žurbe, bez mehaničkog ponavljanja.

Zato se u pravoslavnoj tradiciji uvek naglašava da se znak krsta čini smireno, jasno i sa poštovanjem, uz reči: "U ime Oca i Sina i Svetoga Duha".

Navika ljudi ili izbor

Realno, većina ljudi to radi iz navike. I to nije problem dokle god postoji svest.

Ali onog trenutka kada sve postane automatsko, bez misli i bez osećaja, taj čin gubi smisao.

I možda je baš to ono što se retko kaže naglas, nije važno koliko puta se krstite u toku dana, već kako to radite.

Jer razlika između pokreta i značenja nikada nije bila u ruci, već u pažnji.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.