"Unucima sam bila sve, a sad ostajem sama": Helena je utučena zbog selidbe, 18 godina su bili nerazdvojni

Sa dodatnim pritiskom na porodice zbog troškova života, bake i deke sve češće uskaču kako bi pomogli oko čuvanja dece, posebno tokom školskih raspusta. Iako volimo da zamišljamo sliku brižne bake koja prenosi svoju mudrost na unuke, stvarnost često može biti sasvim drugačija. Helen (59), govori o tome kako je preuzela brigu o svojih petoro unučadi kako bi omogućila deci da rade.

Ovo je njena priča.

"Moja ćerka je dobila prvo dete kada je imala 18 godina. To je značilo da sam i ja u mladim godinama dostigla jednu veliku životnu prekretnicu - postala sam baka sa 40 godina. Kada mi je rekla da želi da ide na fakultet i stekne diplomu, instinktivno sam priskočila u pomoć. Sada ima 36 godina i ima petoro dece, uzrasta 9, 11, 13, 15 i 18 godina. Poslednjih 18 godina bila sam njena stalna podrška u čuvanju dece, brinući o njima tokom školske godine i letnjih raspusta. Sve ih volim, oni su jedna od najvećih ljubavi mog života, ali nije uvek bilo lako", kaže na početku Helen.

Bila je u radnom odnosu kada joj se rodilo prvo unuče

"Radila sam kao državni službenik kada mi se rodilo prvo unuče. Prešla sam na četvorodnevnu radnu nedelju kako bih pomogla ćerki. Od samog početka, čuvala sam bebu utorkom uveče i ceo sredu. Kasnije, kada je dobila još dece, pomagala sam i oko odvođenja i dovođenja iz škole dok je ona radila svoje obaveze na fakultetu.

Radila sam sve do otkaza sa 47 godina, tada su, pored unučadi, i moji stariji roditelji počeli da zahtevaju više pomoći. Moj suprug nije bio od velike pomoći, ali je voleo unuke i podržavao me.

Nakon što je moja ćerka završila fakultet, počela je da radi u lokalnoj srednjoj školi. Radno vreme joj je bilo dobro i, srećom, bilo mi je potrebno manje pomoći. Ipak, i dalje sam čuvala decu dva do tri dana nedeljno tokom letnjih raspusta, ponekad i preko noći. Nikada se nisam osećala iskorišćeno, mogla sam da kažem "ne" ćerki i ona bi to razumela, ali je ipak bilo naporno. Ponekad su me deca izluđivala svojim svađama i to je psihički bilo iscrpljujuće", kaže ona.

Morala je da bude domišljata u priči sa njima

"Tokom godina, morala sam da postanem vešta u smišljanju jeftinih i zabavnih aktivnosti za decu. Vozila bih ih i vodila svuda. Brzo sam naučila da izbegavam skupe igraonice i centre jer su ulaz, piće i hrana bili preskupi. Imala sam čitav plan besplatnih aktivnosti koje su im se dopadale.

Piknici u lokalnom parku postali su redovna aktivnost, sa sendvičima i kolačima koje bih pravila. Letnji vašari, biblioteke i lokalni događaji takođe su bili odličan način da se zabave unuci. Davala sam im po nekoliko funti i govorila da se cenkaju pre nego što kupe bilo šta. Vraćali bi se sa raznim sitnicama, ali su bili presrećni svojim kupovinama. Uz to su učili vrednost novca, a meni je to davalo pola sata mira.

Moglo je biti iscrpljujuće - prolazila sam kroz menopauzu dok sam sve to radila i ponekad sam jedino želela da legnem sa knjigom i imam malo mira. Više sam volela "last minute" zahteve za čuvanje dece, jer bih u suprotnom, ako bih znala unapred, osećala pritisak da planiram ceo dan.

Ipak, to nas je sve jako zbližilo. Oni su moj mali fan klub. Stariji unuci vole da provode vreme sa mnom. Tokom godina smo stvorili uspomene i volimo da gledamo video-snimke iz vremena kada su bili mali. Postoji jedan poznati trenutak kada sam se trkala sa njima tokom izleta i sve ih "prestigla" da bih pobedila! Sve je to snimao njihov deda. I danas se smejemo tome", kaže ona.

Počinje novo poglavlje

"Ali sada počinjemo novo poglavlje. Ovo će biti prvo leto kada neću brinuti o njima. Moja ćerka i deca se sele. Ona se seli u grad iz kog potiče njen novi partner. Razvedena je od oca dece.

Shrvana sam što svi odlaze. Više neće biti školskih vožnji niti toliko zajedničkih letnjih dana kao ranije. Videću ih samo kada dođu da me posete.

Trenutno pokušavam da izgradim novi život i da ostanem pozitivna u vezi sa promenama. Imam muža koji je bolestan i staru majku o kojoj brinem. Oni će biti sve što mi ostaje. Ali verujem da deca na kraju moraju da žive svoj život i zahvalna sam za vreme koje smo proveli zajedno.

Nadam se da sam im prenela disciplinu, otpornost i osećaj odgovornosti. Nadam se da sam im kroz zajedničke avanture prenela svoju mudrost. Zauzvrat, oni su mene naučili strpljenju, upravljanju novcem i tome koliko porodica zaista znači", zaključuje za kraj Helena.

(Ona.rs/MSN)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.