Dete se ne zatvara preko noći: Ovih 6 grešaka polako ruši poverenje između roditelja i dece

Roditelji često veruju da će dete doći kod njih kada ima problem, ali poverenje se ne podrazumeva - ono se gradi godinama, kroz svakodnevne razgovore i način na koji odrasli reaguju na dečje emocije. Stručnjaci upozoravaju da se deca retko zatvore preko noći. Mnogo češće, malo po malo, zaključuju da nema smisla da govore o onome što osećaju ako ih svaki put sačekaju kritika, vika ili nerazumevanje.

Zbog toga pojedine roditeljske navike, iako često nastaju iz najbolje namere, mogu učiniti da dete prestane da se poverava upravo onima od kojih očekuje najveću podršku.

Svaki razgovor pretvarate u lekciju umesto da prvo saslušate dete

Kada dete dođe da ispriča šta mu se dogodilo, ono najčešće ne traži odmah rešenje. Potrebno mu je da ga neko sasluša i razume.

Ako se svaki razgovor završi dugim predavanjem o odgovornosti, pravilima ili životnim lekcijama, dete može početi da povezuje iskrenost sa neprijatnim iskustvom. Sledeći put će možda odlučiti da problem zadrži za sebe.

Psiholozi savetuju da roditelji najpre saslušaju dete do kraja, a tek onda ponude savet ili zajedno potraže rešenje.

Burno reagujete čim prizna da je pogrešilo

Nijednom roditelju nije lako kada sazna da je dete napravilo grešku, ali način na koji reaguje može odrediti da li će mu se dete ponovo poveriti.

Ako priznanje odmah prati vika, ljutnja ili kažnjavanje, dete može steći utisak da iskrenost donosi samo neprijatnosti. To ne znači da greške treba ignorisati, već da je mnogo korisnije prvo saslušati šta se dogodilo, a tek potom razgovarati o posledicama.

Miran razgovor često ima mnogo jači vaspitni efekat od burne reakcije.

Umanjujete njegova osećanja jer vam problem deluje beznačajno

Rečenice poput: "Nije to ništa", "Preteruješ" ili "Nemaš razloga da plačeš" roditelji često izgovaraju želeći da uteše dete.

Međutim, ono što odrasloj osobi deluje kao sitnica, detetu može predstavljati veliki problem. Kada više puta dobije poruku da njegova osećanja nisu važna, može zaključiti da nema smisla da ih deli sa roditeljima.

Prihvatanje emocija ne znači da se slažete sa svim što dete oseća, već da pokazujete da ga razumete.

Upoređujete ga sa drugom decom misleći da će ga to motivisati

Mnogi roditelji posegnu za poređenjima u želji da podstaknu dete da bude bolje.

Međutim, rečenice poput: "Pogledaj kako tvoj brat uči" ili "Zašto ne možeš kao ona?" najčešće ne motivišu, već narušavaju samopouzdanje.

Dete tada može početi da krije neuspehe kako bi izbeglo nova poređenja i osećaj da nikada nije dovoljno dobro.

Stručnjaci savetuju da se pažnja usmeri na detetov lični napredak, a ne na tuđe rezultate.

Prekidate ga dok govori ili završavate njegove rečenice

Deci je često potrebno više vremena da pronađu prave reči i objasne kako se osećaju.

Ako ih roditelji stalno prekidaju ili završavaju njihove misli umesto njih, mogu steći utisak da ih niko zapravo ne sluša.

Ponekad je najveća podrška upravo strpljenje i spremnost da dete ispriča sve do kraja, bez žurbe i prekidanja.

Kasnije mu prebacujete ono što vam je poverilo

Jedna od najvećih grešaka jeste kada roditelj tokom neke naredne svađe ponovo pomene grešku koju mu je dete ranije poverilo.

Na taj način poverenje se lako narušava, jer dete stiče utisak da će njegova iskrenost jednog dana biti iskorišćena protiv njega.

Deca će mnogo lakše govoriti o svojim problemima kada znaju da će njihovi trenuci ranjivosti ostati sigurni i da neće postati argument u nekoj budućoj raspravi.

Stručnjaci podsećaju da se poverenje između roditelja i deteta ne gradi jednim velikim razgovorom, već stotinama malih trenutaka u kojima dete oseća da je saslušano, prihvaćeno i voljeno, čak i onda kada pogreši.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.