Sutra je Petrovdan! Obavezno izgovorite molitvu za zdravlje i mir u domu, a večeras ispoštujte ovaj običaj

Dok leto ulazi u svoj najtopliji deo, a priroda je u punom sjaju, pravoslavni vernici obeležavaju jedan od najvećih praznika posvećenih Hristovim učenicima. Petrovdan, koji Srpska pravoslavna crkva slavi 12. jula, nije samo uspomena na Svete apostole Petra i Pavla. To je praznik vere, istrajnosti, pokajanja i nade, ali i dan uz koji se vekovima vezuju brojni običaji i narodna verovanja.

U mnogim krajevima Srbije praznično raspoloženje počinje već uoči Petrovdana, kada se pale lile, drevni običaj koji simbolizuje svetlost i pobedu dobra nad tamom. Na sam praznik vernici odlaze na Svetu liturgiju, pričešćuju se i izgovaraju posebnu molitvu Svetim apostolima Petru i Pavlu, tražeći njihov zagovor za zdravlje, mir u domu i spas duše.

Ko su bili Sveti Petar i Pavle?

Iako ih Crkva zajedno proslavlja, Petar i Pavle nisu bili isti ljudi niti su do vere došli istim putem. Njihove životne priče potpuno su različite, ali ih je spojila bezgranična ljubav prema Hristu i spremnost da za svoju veru polože život.

Sveti apostol Petar, rođen kao Simon, bio je običan ribar iz Galileje. Upravo njega Hristos među prvima poziva da ga sledi i daje mu ime Petar, što znači "kamen", rekavši da će na toj veri sazidati svoju Crkvu.

Petar je bio čovek snažne vere, ali i velikih ljudskih slabosti. U noći Hristovog stradanja tri puta ga se odrekao iz straha, da bi potom gorko zaplakao i iskreno se pokajao. Upravo zbog tog pokajanja postao je simbol čoveka koji, uprkos greškama, može pronaći put ka Bogu.

Sveti apostol Pavle imao je sasvim drugačiji životni put. Rođen kao Savle u Tarsu, bio je obrazovan farisej i jedan od najžešćih progonitelja prvih hrišćana. Sve se promenilo na putu za Damask, kada mu se, prema Svetom pismu, ukazao vaskrsli Hristos. Nakon tog događaja Savle prima krštenje, dobija ime Pavle i postaje jedan od najvećih propovednika hrišćanstva.

Putovao je hiljadama kilometara, osnivao prve hrišćanske zajednice i napisao brojne poslanice koje danas čine važan deo Novog zaveta.

Predanje kaže da su obojica postradala u Rimu za vreme cara Nerona. Apostol Petar razapet je na krstu okrenutom naopako jer nije smatrao da je dostojan da umre kao Hristos, dok je apostol Pavle, kao rimski građanin, pogubljen mačem.

Zbog svega što su učinili za širenje hrišćanstva, Crkva ih naziva prvovrhovnim apostolima.

Molitva Svetim apostolima Petru i Pavlu

Na Petrovdan se vernici sa posebnom pobožnošću obraćaju Svetim apostolima Petru i Pavlu, moleći ih da budu njihovi zastupnici pred Gospodom i da izmole zdravlje, mir, snagu i zaštitu za njihove porodice.

Molitva glasi:

"O, sveti prvovrhovni apostoli, Petre i Pavle, koji ste verom i trudom Gospoda proslavili i put spasenja nam pokazali! Prvi učenici Hristovi i stubovi Crkve, molimo vas, pogledajte na nas grešne i nedostojne (ovde se mogu izgovoriti imena).

Izmolite od Gospoda našeg Isusa Hrista oproštaj grehova naših, mir u duši, zdravlje i snagu da istrajemo u veri.

Naučite nas pokajanju kakvo je imao sveti Petar i revnosti za reč Božiju kakvu je imao sveti Pavle. Zaštitite nas od svakog zla, iskušenja i vidljivih i nevidljivih neprijatelja. Neka vaše molitve budu štit nad našim domovima i porodicama.

Blagoslovite sve nas i udostojite nas da u Carstvu Nebeskom slavimo Oca, i Sina, i Svetoga Duha, u vekove vekova. Amin."

Nakon jutarnje liturgije vernici koji su postili i pripremili se ispovešću tradicionalno pristupaju Svetom pričešću, jer se Petrovdan ujedno smatra završetkom Petrovdanskog posta.

Koji običaji prate Petrovdan?

Petrovdan je jedan od praznika koji je u srpskom narodu sačuvao veliki broj starih običaja.

Najpoznatiji među njima svakako je paljenje lila, koje se obavlja uveče uoči praznika. Deca i mladi nose zapaljene baklje napravljene od kore mladog drveta, dok se u mnogim mestima pale velike zajedničke vatre oko kojih se okupljaju porodice i komšije. Ovaj drevni običaj simbolizuje svetlost vere i pobedu dobra nad tamom.

Na sam praznik porodice odlaze u crkvu, a mnogi upravo Petrovdan slave kao svoju krsnu slavu. Posle završetka liturgije okupljaju se za zajedničkim ručkom, čime se završava višenedeljni Petrovski post.

U pojedinim krajevima Srbije običaj je da se rano ujutru beru lekovite biljke, jer se veruje da upravo na Petrovdan imaju najveću moć. Takođe, deci se često poklanjaju prve petrovače - rane letnje jabuke koje simbolizuju zdravlje, napredak i blagostanje.

Narodna verovanja koja se i danas prepričavaju

Za Petrovdan se vezuju brojna narodna verovanja koja su opstala vekovima.

Verovalo se da od Petrovdana počinju najtopliji dani u godini, pa je u narodu ostala izreka: "Od Petra sunce sve jače peče."

Naši preci smatrali su da se na ovaj praznik ne započinju teški poslovi niti veliki građevinski radovi, kako bi godina bila mirna i rodna. Takođe se verovalo da vreme na Petrovdan može da nagovesti kakvi će biti ostatak leta i predstojeća žetva.

Iako mnoga od ovih verovanja danas imaju prvenstveno simbolično značenje, ona i dalje predstavljaju važan deo narodnog nasleđa koje se prenosi sa generacije na generaciju.

Praznik koji nas podseća na snagu vere

Petrovdan nije samo dan sećanja na dvojicu velikih apostola. To je praznik koji podseća da su vera, pokajanje i istrajnost vrednosti koje ne zastarevaju.

Život Svetog Petra pokazuje da čovek može da pogreši, ali i da iskrenim pokajanjem pronađe put do spasenja. Život Svetog Pavla svedoči da nikada nije kasno za promenu i da jedan susret sa verom može zauvek promeniti čoveka.

Možda upravo zato Petrovdan i danas zauzima posebno mesto u srcima vernika - kao praznik nade, praštanja i novog početka.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.