Mogu da provedu i 12 sati dnevno u mašti: Psiholozi upozoravaju kada sanjarenje postaje ozbiljan problem

Postoji trenutak kada maštanje više nije samo kratko bežanje od svakodnevice. Umesto nekoliko minuta zamišljanja budućih planova ili lepih uspomena, pojedini ljudi provode sate u složenim pričama koje postoje samo u njihovoj glavi. Ti unutrašnji svetovi toliko su detaljni da imaju sopstvene likove, odnose i zaplete koji mogu da traju godinama.

Stručnjaci ovakvo stanje nazivaju maladaptivnim ili opsesivnim sanjarenjem. Iako još nije zvanično klasifikovano kao poseban poremećaj, sve više istraživanja ukazuje da kod nekih ljudi ono može ozbiljno da naruši svakodnevni život.

Tekst je zasnovan na analizi i razgovorima sa stručnjacima koje je objavio BBC News na srpskom u rubrici BBC Budućnost, prenoseći istraživanja o ovom fenomenu.

Kada mašta prestaje da bude bezazlena

Psihijatar Kolin Ros objašnjava da sanjarenje samo po sebi nije problem. Naprotiv, ono može da podstakne kreativnost, empatiju, regulaciju emocija i da pomogne ljudima da lakše podnesu dosadu ili stres.

Međutim, kod osoba sa maladaptivnim sanjarenjem granica između mašte i svakodnevnog života postaje sve tanja. Umesto da kontrolišu svoje misli, oni osećaju da maštarije kontrolišu njih.

Kod pojedinih ljudi takve epizode mogu da traju i do 12 sati dnevno, a nakon njih često ostaje osećaj krivice jer su izgubili dragoceno vreme.

Zašto nastaje opsesivno sanjarenje

Prema istraživačima, maladaptivno sanjarenje često počinje kao način da se osoba izbori sa usamljenošću, stresom ili traumatičnim iskustvima.

Profesor kliničke psihologije Eli Somer, koji je prvi uveo termin "maladaptivno sanjarenje", smatra da mnogima unutrašnji svet postaje sigurno mesto u kojem dobijaju ono što im nedostaje u stvarnom životu - prihvatanje, uspeh, ljubav ili osećaj pripadnosti.

Kako vreme prolazi, ta navika može prerasti u kompulzivno ponašanje iz kojeg je sve teže izaći.

Kako izgleda život u "paralelnom svetu"

Ljudi koji imaju ovaj problem često razvijaju čitave univerzume sa sopstvenim pravilima i likovima. Pojedine priče traju godinama, a neki priznaju da u glavi imaju dovoljno materijala za desetine romana ili filmova.

Mnogi opisuju da tokom sanjarenja hodaju tamo-amo, slušaju muziku ili ponavljaju određene pokrete koji im pomažu da dublje urone u zamišljeni svet.

Posledica može biti povlačenje iz društva, slabija koncentracija, problemi na poslu ili u školi, kao i osećaj da stvarni život postaje manje zanimljiv od onoga koji postoji u mašti.

Ko je pod većim rizikom

Dosadašnja istraživanja pokazuju da se maladaptivno sanjarenje češće javlja kod osoba koje su tokom detinjstva doživele emocionalne traume, zanemarivanje ili usamljenost.

Primećena je i povezanost sa depresijom, anksioznošću, poremećajem pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD), opsesivno-kompulzivnim poremećajem (OKP) i pojedinim poremećajima iz autističnog spektra. Ipak, stručnjaci naglašavaju da to ne znači da je maladaptivno sanjarenje isto što i ova stanja, već da između njih postoje određena preklapanja.

Može li da se leči

Iako još ne postoji zvanično prihvaćen protokol lečenja, prvi rezultati psihoterapije ohrabruju.

Cilj terapije nije da se čoveku oduzme sposobnost maštanja, već da ponovo uspostavi kontrolu nad njom. Drugim rečima, da mašta ponovo postane izvor kreativnosti i odmora, a ne mesto iz kojeg je teško vratiti se u stvarni život.

Stručnjaci zato naglašavaju da osobe koje primećuju da zbog sanjarenja zanemaruju posao, školu, odnose ili svakodnevne obaveze ne bi trebalo da ignorišu problem, već da potraže stručnu pomoć.

(Ona.rs/BBC News)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.