"Moje dete ima više od 20 godina, a i dalje ne može samostalno da živi": I roditelji u Srbiji vode istu bitku

Roditeljstvo ne prestaje kada dete postane punoletno. Za neke majke i očeve ono tek tada postaje najteže. Dok njihovi vršnjaci gledaju kako im deca završavaju fakultete, zapošljavaju se ili osnivaju porodice, oni se svakog dana bore sa pitanjem koje nema lak odgovor: šta kada vaše odraslo dete ne može da vodi samostalan život?

Upravo o tome svedoče potresna pisma roditelja objavljena u britanskom listu The Guardian, nakon ispovesti jednog oca čije dete nije zaposleno, ne školuje se i ne pohađa nikakvu obuku. Njegova priča pokrenula je lavinu reakcija ljudi koji prolaze kroz istu borbu.

"Najteže je kada počnete da upoređujete svoje dete sa drugima"

Jedan otac kaže da je roditelj tinejdžera sa neurorazvojnim teškoćama i da ga pomisao na sinovu budućnost često plaši.

Kako objašnjava, gotovo je nemoguće ne upoređivati svoje dete sa njegovim vršnjacima koji već rade, studiraju ili grade partnerske odnose. Posebno mu je teško da ne razmišlja o sopstvenoj mladosti, kada su bezbrižnost, eksperimenti i prve velike životne odluke bili sasvim prirodan deo odrastanja.

Ipak, ističe da je tokom godina shvatio jednu važnu stvar.Njegov sin svakodnevno vodi bitke koje većina ljudi i ne primećuje. Svet mu često deluje zbunjujuće i previše zahtevan, ali uprkos tome ostao je ljubazan, pažljiv prema drugima i pun razumevanja. Za tog oca upravo su to osobine koje čine zrelu osobu, čak i kada put do samostalnosti izgleda potpuno drugačije nego kod većine.

"Možda nikada neće biti potpuno samostalan, a to je bilo najteže prihvatiti"

Jedan bračni par napisao je da su se u ispovesti prethodnog roditelja prepoznali u svakoj rečenici.

Njihov mlađi sin, koji je u ranim dvadesetim godinama, već šest godina gotovo da ne izlazi iz kuće. Tek nedavno pristao je da razgovara sa psihoterapeutom, čije tretmane roditelji sami finansiraju. Kažu da ranije nisu imali gotovo nikakvu pomoć institucija, a zbog njegovog odbijanja da ide u školu čak su plaćali kazne zbog izostanaka.

Danas, priznaju, više nisu sigurni da li će njihov sin ikada moći potpuno samostalno da živi.

- I dalje ne znamo šta je za njega realno dostižno. Pametan je, elokventan, ali nema dovoljno samopouzdanja u svetu koji ga ne razume, napisali su.

Kažu da odgovore još nisu pronašli, ali da im je mnogo značilo kada su o svojim problemima počeli otvoreno da razgovaraju sa prijateljima. Tek tada su shvatili koliko porodica prolazi kroz sličnu situaciju, samo o tome ćuti.

Godinama pokušavaju da pomognu ćerki, ali svaki pokušaj kratko traje

Jedna majka opisala je da se njena ćerka povukla iz redovnog školovanja još sa 13 godina.

Od tada su pokušavali različite programe podrške, radionice, kurseve i aktivnosti. Svaki put bi na početku pokazala interesovanje, ali bi motivacija vrlo brzo nestala.

Kasnije je upisala školu za negu malih životinja, ali je odustala posle samo nekoliko meseci. Danas najveći deo vremena provodi čitajući, igrajući igrice, gledajući sadržaj na Jutjubu i izbegavajući kontakte sa ljudima. Nema prijatelje, retko izlazi iz kuće, odbija fizičku aktivnost i, kako majka kaže, često jede iz dosade.

Iako jednom nedeljno radi sa radnim terapeutom, roditelji priznaju da više ne znaju kako da joj pomognu.

"Roditeljstvo traje ceo život"

Na pisma roditelja osvrnula se i porodična terapeutkinja koja je skoro četiri decenije radila u službama za zaštitu dece i mentalno zdravlje mladih.

Ona kaže da društvo često zaboravlja da roditeljstvo ne prestaje kada dete napuni 18 godina.

Poseban problem vidi u tome što roditelji nakon punoletstva često ostaju isključeni iz razgovora o mentalnom zdravlju svoje dece, iako su upravo oni najvažnija podrška.

- Naša deca ostaju naša deca dok god smo živi. Menja se način na koji ih podržavamo, ali potreba za podrškom porodici ne nestaje. Ne bi trebalo da bude ni tabu tema ni razlog za stid to što su mnogim porodicama pomoć i razumevanje potrebni tokom čitavog života, poručila je terapeutkinja.

(Ona.rs / The Guardian)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.