Otputovala sam sa roditeljima i ostavila sina kod kuće: Jedan vikend me je podsetio da sam i ja nečije dete

Kada postanemo roditelji, naš svet se u potpunosti podredi deci. Svaki plan, svaki odmor i svaki slobodan trenutak prilagođavamo njima, često zaboravljajući ko smo zapravo bili pre nego što smo dobili tu najvažniju životnu ulogu. Ali, šta se desi kada na trenutak odlučimo da zastanemo, ostavimo decu kod kuće i otputujemo samo sa svojim roditeljima?

Upravo to je uradila jedna majka po imenu Nikol. Posle više od deset godina, odlučila je da spakuje kofere i provede vikend isključivo sa svojom majkom i ocem. Ono što je počelo kao obično vikend putovanje, ubrzo se pretvorilo u duboko emotivno iskustvo koje ju je podsetilo na važnu istinu - bez obzira na to koliko imamo godina i koliko smo uspešni u sopstvenom roditeljstvu, mi ćemo zauvek ostati nečija deca.

Prenosimo vam njenu dirljivu priču u celosti.

"Vikend putovanje sa mojim roditeljima bilo je prvi put posle više od deset godina da sam negde prenoćila sa oboje njih, a bez svog deteta. Nismo otišli daleko, samo sat vremena severno od San Franciska, u Healdsburg - ali ceo doživljaj delovao je potpuno nov.

Večerali smo u restoranu koji nije imao dečji meni, dugo uživali u vinima, a zatim u pidžamama gledali kriminalističku seriju. Moji roditelji su me pitali šta želim da radim i gde želim da jedemo, baš kao što ja to radim sa svojim sinom.

Taj vikend bio je lep podsetnik da sam i dalje nečije dete", rekla je ova žena.

Osećala sam veliku krivicu što sam ostavila sina kod kuće

"Naše putovanje bilo je usmereno na degustaciju vina. Toliko puta sam bila u vinskim krajevima da znam da to nije omiljeno mesto mog devetogodišnjeg sina. Ne krivim ga zbog toga - dosadno je gledati odrasle kako ispijaju vino i razgovaraju o aromama i ukusima.

Zato sam ga ostavila sa njegovim tatom, da rade stvari u kojima bi mnogo više uživao i uživanja u hamburgerima i pomfritu. Ipak, bilo mi je neobično da pakujem torbu za odmor na koji ne ide i on", rekla je ona.

Lepo smo se proveli, a ja sam takođe saznala više o svojim roditeljima

"Vikend smo započeli u jednoj vinariji. Uživala sam u različitim sortama vina, ali još važnije, sedenje pored vinograda bilo je savršeno mesto da čujem priče o svojim roditeljima koje ranije nisam znala.

Pričali su mi o tome kako su se upoznali i zabavljali, o preseljenju u novu zemlju, kao i o njihovim nedavnim putovanjima - i tako sam saznala mnogo toga novog o njima.Tokom svakog uobičajenog popodneva sa mojom porodicom, pažnja je uglavnom usmerena na mog sina i sestrića. Moja mama crta sa decom, a moj tata ih vodi u šetnje kada im je dosadno ili kada postanu nemirni.

Zaista su najbolji (zbog toga je i moj sin bio ljut što sam otišla na ovo putovanje bez njega). Ali ovog puta nas troje smo se opustili, ostali na jednom mestu i imali priliku da zaista razgovaramo, bez ometanja i svakodnevnih obaveza", kazala je.

Ponovo sam mogla da budem dete

"Posle degustacije vina, moji roditelji i ja otišli smo na večeru u centar Healdsburga.

Moji roditelji su mi prepustili da izaberem restoran. Hrana je bila puna ukusa u kojima moj sin verovatno ne bi uživao, a mi smo polako uživali, naručujući jednu turu ukusnih tapasa za drugom.

Bilo je lepo prepustiti se trenutku i ponovo osetiti kako je to kada neko drugi brine o izborima i planovima - baš kao kada sam bila dete. Uveče smo ostali u obnovljenoj seoskoj kući na imanju vinograda gde smo tog popodneva degustirali vino.

Moji roditelji su se udobno smestili na jednom kauču, a ja sam legla na drugi da se opustim uz novu televizijsku seriju pre spavanja. Ne sećam se čak ni radnje, ali znam da je sigurno nismo gledali na Diznijevom kanalu.

Zaspala sam na pola epizode, znajući da će me mama i tata probuditi kako se ne bih probudila sa ukočenim vratom - baš kao što ja to radim za svog sina. Nisam morala ponovo da proveravam da li su vrata i prozori zaključani niti da se brinem da li je sva hrana sklonjena.

Neko je brinuo o meni. Bilo je tako lepo ponovo se zaista osećati kao "dete", makar samo jednu noć.

Sledećeg jutra, tata i ja smo uzeli kafu i izašli napolje. Prošli smo pored porodice prepelica koje su se oglašavale ispod stabla pomorandže, a zatim zakoračili u vinograd.Zemlja pod nogama bila je iznenađujuće meka, gotovo peskovita, a loze, od kojih su neke posađene još 1910. godine, bile su prekrivene pupoljcima koji se sami oprašuju.

Pili smo kafu i lagano šetali između redova vinove loze sve dok nisam popila poslednji gutljaj.

Jedva sam čekala da se vratim svom sinu, ali sam se predivno provela - i osećala sam veliku zahvalnost zbog vremena koje sam provela nasamo sa svojim roditeljima", otkrila je na kraju ova žena.

(Ona.rs/Business insider)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.