Danas ih skoro niko ne zna, a nekada nije bilo srpske svadbe bez njih: Šta su girlanda, belenzuka i stolovat

Danas je gotovo nezamislivo venčanje bez burmi, vela i buketa, ali nekada su srpske mlade nosile nakit koji nije bio samo ukras. Svaki komad imao je posebno značenje, trebalo je da zaštiti mladence od uroka, donese sreću u braku i obezbedi plodnost i blagostanje.

Od raskošnih venaca na glavi, preko masivnih prstenova, do neobičnih narukvica, stari srpski svadbeni običaji bili su prepuni simbolike koja se vekovima prenosila s kolena na koleno.

Nakit koji je čuvao mladu od uroka

U narodnom verovanju, dan venčanja smatrao se jednim od najvažnijih, ali i najosetljivijih trenutaka u životu. Verovalo se da su mlada i mladoženja tada posebno izloženi zlim silama, pa je nakit imao i zaštitnu ulogu.

Na dan venčanja mlada je nosila posebno nevestinsko oglavlje, koje je označavalo njen status devojke. Već narednog dana ono se menjalo oglavljem udate žene. Ipak, nevestinsko oglavlje nije odmah nestajalo - nosilo se još neko vreme na velikim porodičnim i seoskim svečanostima, sve do rođenja prvog deteta. Tada ga je žena zauvek odlagala.

Veliku simboliku imao je i prsten. Prvo je devojka dobijala verenički prsten prilikom prosidbe, koji se, prema starim verovanjima, nosio na domalom prstu jer se smatralo da od njega vodi "žila ljubavi" pravo do srca. Posle venčanja zamenjivao ga je burmom, koja je predstavljala simbol večne ljubavi i bračne vernosti.

Jedan od najpoznatijih svadbenih prstenova bio je stolovat, poznat i kao medenjak. Bio je veliki, masivan i izrađivan od bronze ili srebra, a verovalo se da mladencima donosi plodnost i sreću u braku. U 17. i 18. veku nosili su ga pripadnici viših društvenih slojeva, dok je u 19. veku postao dragoceni venčani prsten.

Pored prstenja, mlade su oko vrata nosile nizove dukata i srebrnog novca. Takav nakit nije bio samo ukras, već i deo miraza kojim se pokazivala ekonomska snaga porodice.

Šta su girlanda i belenzuka?

Ni nakon svadbe nakit nije gubio na značaju.

Jedan od najprepoznatljivijih ukrasa bila je girlanda - raskošan venac koji se nosio preko čela. Uz njega su išle velike filigranske minđuše koje zbog svoje težine nisu bile zakačene direktno za uši, već su bile pričvršćene za venac biserima ili skupocenim trakama.

Posebno mesto zauzimale su i belenzuke, masivne narukvice ovalnog oblika izrađene od uvijene srebrne žice. Ovaj nakit potiče iz vizantijske tradicije, a pojedine žene ga i danas nose, naročito u Bosni i Hercegovini, gde se i dalje izrađuje ručno. Najčešće je od srebra, dok su kopče ukrašene zlatom, kristalima ili dragim kamenjem.

Izgled nakita razlikovao se od kraja do kraja Srbije. U Panoniji su bili popularni krupni ukrasi od staklenih perli u jarkim bojama, dok su u Moravskoj, Dinarskoj i Jadranskoj oblasti dominirali metalni ukrasi izrađeni tehnikama livenja, filigrana i iskucavanja.

Sve do početka 20. veka, gradovi poput Pirota, Leskovca, Užica i Kotora bili su poznati po zlatarskim radionicama u kojima su nastajali jedni od najlepših primeraka filigranskog nakita.

Danas su girlanda, belenzuka i stolovat gotovo zaboravljeni, ali ostaju svedočanstvo vremena kada svaki detalj na mladi nije bio samo ukras, već simbol želje za dugim, srećnim i plodnim bračnim životom.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.