Mogao je da ćuti i spase sebe, ali je uradio nešto zbog čega ga i danas slavimo: Sutra mu se obavezno pomolite

Na poslednji julski dan, Srpska pravoslavna crkva obeležava uspomenu na Svetog mučenika Emilijana, čoveka čije ime možda nije među najpoznatijim svecima u našem narodu, ali čija priča nosi jednu od najsnažnijih poruka ranog hrišćanstva.

Njegov život nije obeležilo bogatstvo, velika vojska niti visoki položaj. U istoriju je ušao zbog jedne odluke koju je mogao da izbegne. Mogao je da ćuti i spase sopstveni život. Mogao je da dozvoli da drugi odgovara umesto njega. Umesto toga, izašao je pred sudiju, priznao ono što je učinio i prihvatio stradanje ne želeći da nevin čovek bude kažnjen zbog njegovog dela. Upravo zbog takve hrabrosti Crkva ga i danas poštuje kao svetog mučenika.

Mladić koji je izabrao istinu umesto sopstvenog života

Njegovo stradanje dogodilo se u četvrtom veku, u vreme kada je hrišćanstvo još bilo progonjeno u mnogim delovima Rimskog carstva. Car Julijan Odstupnik pokušavao je da obnovi paganstvo i na sve načine oslabi novu veru koja se sve brže širila među narodom. U takvom vremenu javno ispovedati Hrista značilo je izložiti sebe opasnosti, zatvoru, mučenju, pa i smrti.

Sveti Emilijan živeo je u gradu Dorostolu, na obali Dunava, na području današnje Bugarske. Bio je mlad, skroman i duboko privržen hrišćanskoj veri. Kada su vlasti naredile da svi građani prinose žrtve paganskim idolima, Emilijan nije mogao da prihvati ono što je smatrao izdajom Boga u kojeg je verovao. Predanje kaže da je ušao u mnogobožački hram i porušio idole, pokazujući da se ne plaši ni pretnji ni kazne.

Kada su gradske vlasti videle šta se dogodilo, počela je potraga za krivcem. Kako često biva u vremenima progona, najlakše je bilo optužiti nekoga ko nije imao moć da se odbrani. Jedan nedužan čovek već je bio uhapšen i čekala ga je kazna za delo koje nije počinio. Emilijan je tada učinio ono što ga je zauvek izdvojilo među hrišćanskim mučenicima. Izašao je pred sudiju i rekao da je upravo on srušio idole i da niko drugi ne sme da strada zbog njega.

Njegovo priznanje nije donelo milost. Naprotiv, usledila su surova mučenja. Tukli su ga, vređali i pokušavali da ga nateraju da se odrekne Hrista. Žitije beleži da je sve podnosio mirno, bez mržnje prema svojim mučiteljima. Na kraju je osuđen na smrt spaljivanjem. Predanje kaže da je oganj postao mesto njegovog zemaljskog kraja, ali i početak večnog života kojem se nadao. Zbog toga ga Crkva slavi kao svetog mučenika koji je ostao veran svojoj veri do poslednjeg daha.

U vremenu u kojem se uspeh često meri položajem, novcem ili slavom, priča Svetog Emilijana podseća da postoje vrednosti koje ne mogu da se kupe niti da se izgube. Njegova najveća pobeda nije bila u tome što je pobedio svoje neprijatelje, već što nije dozvolio da ga strah natera da izda sopstvenu savest. Upravo zbog toga njegovo ime vekovima opstaje u crkvenom kalendaru, dok su imena njegovih progonitelja odavno ostala samo deo istorijskih zapisa.

Šta se radi na praznik Svetog mučenika Emilijana

Za razliku od velikih narodnih praznika kao što su Ognjena Marija, Sveti Ilija ili Preobraženje, praznik Svetog Emilijana nije praćen velikim brojem narodnih običaja. Etnolozi ističu da se njegovo poštovanje pre svega čuva kroz crkvenu tradiciju, a ne kroz mnoštvo narodnih verovanja koja su se razvila oko pojedinih svetitelja.

Zato se vernicima preporučuje da ovaj dan provedu u miru, da prisustvuju Svetoj liturgiji ukoliko su u mogućnosti, zapale sveću za zdravlje svojih najbližih i pomole se svetitelju za snagu da istraju u iskušenjima. U mnogim porodicama običaj je da se izbegavaju svađe, teške reči i sukobi, jer se smatra da svaki praznik treba dočekati i ispratiti u miru.

Sveštenici često podsećaju da je najveće poštovanje prema svetitelju upravo trud da tog dana budemo bolji ljudi nego juče. Zato mnogi biraju da nekome oproste, pomognu čoveku u nevolji ili učine dobro delo bez očekivanja bilo kakve nagrade.

Narodno verovanje

Iako za Svetog Emilijana ne postoje brojna verovanja kakva prate pojedine druge praznike, u pojedinim krajevima Srbije sačuvano je mišljenje da je ovaj dan posebno pogodan za molitvu za hrabrost, istrajnost i zaštitu porodice. Stariji ljudi govorili su da se na praznik mučenika valja čuvati svake nepravde, laži i lažnog svedočenja, upravo zbog Emilijanove spremnosti da prizna istinu i spase nedužnog čoveka.

To nije crkveno pravilo, već lepo narodno podsećanje da čovek nikada ne bi smeo da gradi svoju sreću na tuđoj nesreći ili da dozvoli da drugi odgovara za njegovu grešku.

Šta nas uči Sveti Emilijan

Njegova priča ne govori samo o prošlosti. Ona postavlja pitanje koje je jednako važno i danas: koliko smo spremni da stanemo iza svojih postupaka? U svetu u kojem mnogi pokušavaju da prebace odgovornost na druge, Emilijan je uradio upravo suprotno. Mogao je da ćuti, ali nije. Mogao je da sačuva sebe, ali nije želeo da nevin čovek strada umesto njega.

Možda upravo zbog toga njegovo žitije i posle sedamnaest vekova zvuči toliko savremeno. Nije potrebno da se čovek nađe pred carem ili sudijom da bi pokazao hrabrost. Nekada je dovoljno priznati grešku, stati u zaštitu slabijeg ili ostati veran svojim uverenjima onda kada bi bilo mnogo lakše okrenuti glavu.

Molitva Svetom mučeniku Emilijanu

Sveti mučeniče Emilijane, hrabri ispovedniče Hristov, koji si istinu i veru stavio iznad svakog zemaljskog straha, usliši naše molitve i isprosi nam od Gospoda snagu da u iskušenjima ostanemo postojani. Nauči nas da budemo pravedni, da nikada ne činimo nepravdu bližnjem svome i da uvek biramo istinu, ma koliko ona bila teška. Sačuvaj naše porodice u miru, podari zdravlje bolesnima, utehu ožalošćenima i mudrost svima koji traže pravi put. Neka nas tvoj primer podseća da je vera jača od svakog straha i da dobrota nikada nije uzaludna. Amin.

Dok večeras mnogi budu završavali poslednje obaveze pred kraj jula, malo ko će pomisliti na mladića koji je pre sedamnaest vekova odbio da ćutanjem sačuva sopstveni život. A upravo u tome leži snaga praznika Svetog mučenika Emilijana. On ne poziva na velika dela koja će promeniti svet preko noći, već na svakodnevnu hrabrost da budemo pošteni, pravedni i verni onome što smatramo ispravnim. Možda je upravo zato njegova priča i danas jednako snažna kao i onog dana kada je odlučio da istupi pred sudiju i kaže: "Ja sam to učinio. Neka niko drugi ne strada zbog mene."

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.