7 pitanja koja treba da postavite detetu ako želite da vidite sebe njegovim očima

Deca nam ne govore uvek direktno kako doživljavaju naše ponašanje, kakav odnos imaju prema nama i šta im zapravo nedostaje. Ponekad će prećutati ono što ih muči, nekada neće znati da pronađu prave reči, a često će pretpostaviti da odrasli ionako ne bi razumeli.

Ipak, postoje načini da zavirimo u njihov svet – ne kroz ispitivanje i insistiranje na odgovorima, već kroz iskren razgovor. Nekoliko jednostavnih pitanja može roditeljima otkriti mnogo više nego što očekuju, jer dete kroz njih ne govori samo o sebi već i o tome kako vidi svoju porodicu, roditelje i odnos koji sa njima ima.

Važno je, međutim, da ova pitanja ne postanu test roditeljstva. Nema „tačnih“ i „pogrešnih“ odgovora, niti bi dete trebalo da oseća da mora da kaže ono što će roditelj želeti da čuje. Njihova prava vrednost je u tome što otvaraju prostor za razgovor i omogućavaju roditelju da na trenutak pogleda odnos sa detetom njegovim očima.

1. „Kada si tužan ili uznemiren, sa kim najviše želiš da budeš?“

Ovo pitanje može mnogo da otkrije o tome gde dete oseća sigurnost kada mu je teško.

Odgovor ne mora nužno biti mama ili tata. Možda će dete pomenuti baku, deku, brata, sestru, drugara ili neku drugu osobu kojoj veruje. To ne treba shvatiti kao odbacivanje roditelja, već kao priliku da razumete kome se dete prirodno okreće kada mu je potrebna uteha.

Još važnije od samog odgovora jeste ono što sledi nakon njega. Ako dete poželi da objasni zbog čega se uz određenu osobu oseća sigurno, nemojte ga prekidati ili opravdavati svoje postupke. Pustite ga da govori.

2. „Kada bi mogao da promeniš jednu stvar kod mene, šta bi to bilo?“

Ovo je jedno od pitanja na koje roditelji možda neće uvek biti spremni da čuju odgovor.

Dete će možda pomenuti nešto naizgled sitno – da manje koristite telefon, da ga ne požurujete ujutru, da češće zajedno gledate filmove ili da mu dozvolite da nešto radi samostalno. Ali odgovor može biti i mnogo dublji.

Možda dete oseća da ste previše strogi, da nemate dovoljno vremena za njega ili da se često ljutite zbog stvari koje njemu deluju nevažno.

Roditelj ne bi trebalo automatski da se brani objašnjenjem zašto nešto radi. Cilj pitanja nije da dete odlučuje o pravilima u kući, već da roditelj dobije uvid u to kako njegova ponašanja izgledaju iz dečje perspektive.

3. „Kada misliš da sam ja najsrećnija?“

Na prvi pogled ovo deluje kao jednostavno pitanje, ali odgovor može biti veoma zanimljiv.

Dete pažljivo posmatra roditelje, čak i kada mislimo da ne primećuje naše raspoloženje. Ono registruje kada smo opušteni, kada uživamo, kada smo zabrinuti i šta nam je važno.

Možda će reći da ste najsrećniji kada ste sa njim. Možda će pomenuti posao, prijatelje, putovanja ili trenutke kada imate vreme za sebe.

Njegov odgovor pokazuje šta dete primećuje u vašem životu i kakvu sliku ima o tome šta vam donosi zadovoljstvo. Ponekad upravo kroz ovakvo pitanje roditelj može shvatiti koliko dete primećuje njegov svakodnevni život.

4. „Šta misliš, zbog čega sam ja najponosnija na tebe?“

Ovo pitanje može da pokaže kako dete doživljava roditeljsku ljubav i očekivanja.

Ako dete kaže da ste ponosni kada je dobilo dobru ocenu, pobedilo na takmičenju ili ostvarilo neki rezultat, to ne znači automatski da veruje da ga volite samo zbog uspeha. Ali ako gotovo isključivo povezuje vaše zadovoljstvo sa postignućima, možda vredi razmisliti o tome koliko često mu pokazujete da ste ponosni i zbog toga što je dobro, radoznalo, nežno, duhovito, uporno ili jednostavno – ono što jeste.

Deci je važno da znaju da njihova vrednost ne zavisi od rezultata koje ostvaruju.

5. „Kada bi mogao da mi kažeš jednu stvar, a da se ne naljutim, šta bi to bilo?“

Ovo je možda najvažnije pitanje na čitavoj listi – ali upravo zato zahteva posebnu pažnju.

Ako ga postavite, morate biti spremni da saslušate odgovor bez ljutnje, podsmeha, opravdavanja ili kažnjavanja.

Možda će dete reći nešto što vas iznenadi. Možda će priznati da ga nešto plaši, da mu smeta određeno pravilo, da mu nedostajete ili da se ponekad oseća neshvaćeno.

Nije neophodno da se složite sa svakim njegovim stavom. Ali jeste važno da mu pokažete da je bezbedno da govori o svojim osećanjima. Upravo takvi razgovori mogu postati temelj odnosa u kojem dete zna da može da se obrati roditelju i kada napravi grešku ili ima problem.

6. „Koji je tvoj omiljeni trenutak koji smo nedavno proveli zajedno?“

Roditelji često misle da će deca najviše pamtiti velike događaje – putovanja, rođendane, poklone i posebne izlaske.

Međutim, deca često kao najdraže uspomene izdvajaju potpuno obične trenutke.

Možda je to večernje čitanje priče, zajednički doručak, razgovor u automobilu, pravljenje kolača ili neka interna šala koje se više ni ne sećate.

Ovakvo pitanje roditelju može pokazati da kvalitetno vreme sa detetom ne mora uvek da bude spektakularno. Ponekad se najvažniji trenuci kriju upravo u svakodnevici.

7. „Šta bi voleo da češće radimo zajedno?“

Odgovor na ovo pitanje možda neće zahtevati ni više novca, ni više vremena, ni velike promene.

Dete možda želi da ga češće zagrlite, da zajedno idete u park, da mu pred spavanje čitate, da nedeljom pravite palačinke ili da jednostavno imate nekoliko minuta u kojima ne gledate telefon i ne žurite.

Zato je važno slušati šta se zapravo krije iza odgovora. Kada dete kaže da želi „više vremena“, možda ne traži još jednu aktivnost, već više osećaja povezanosti.

Deca nas vide drugačije nego što mi vidimo sebe

Roditelji imaju sopstvenu sliku o tome kakvi su. Znaju koliko rade, koliko se trude, čega se odriču i koliko toga svakodnevno rade za svoju decu. Ali dete vidi nešto drugo.

Ono ne vidi samo namere – vidi ton glasa, pogled, vreme koje mu posvećujemo, trenutke kada smo dostupni i one kada smo mislima negde drugde. Pamti rečenice za koje smo mi možda već odavno zaboravili da smo ih izgovorili, ali isto tako pamti i male gestove pažnje koje roditelj možda nije smatrao posebno važnim.

Zato ova pitanja nisu poziv na preispitivanje sopstvenog roditeljstva kroz osećaj krivice. Naprotiv, ona mogu biti način da se odnos sa detetom učini otvorenijim i bliskijim.

Ponekad nije potreban veliki razgovor da bismo saznali šta dete oseća. Dovoljno je postaviti jedno iskreno pitanje – i biti dovoljno hrabar da saslušamo odgovor.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.