Zbog ove stare srpske izreke se svi smeju, a jedna je od najmorbidnijih: Ni ne shvatate šta ste izgovorili

Koliko puta ste čuli da neko za osobu koja mnogo nosi kaže: "Nosi kao čuma decu"? Ova neobična izreka i danas se može čuti, naročito u govoru starijih ljudi, ali njeno poreklo krije jednu od najmračnijih priča iz srpskog narodnog verovanja.

Čuma je bila narodni naziv za kugu, bolest od koje su u prošlosti strahovali čitavi narodi. U vremenima kada ljudi nisu znali šta izaziva epidemije niti kako da ih zaustave, nastajale su priče kojima su pokušavali da objasne iznenadnu smrt i stradanje.

U srpskoj narodnoj tradiciji kuga je tako dobila lik Čume - misterioznog bića koje dolazi među ljude, odnosi živote i za sobom ostavlja pustoš. Posebno je jezivo to što su joj, prema pojedinim verovanjima, najčešće pripisivali stradanje dece.

Šta zapravo znači izreka "Nosi kao čuma decu"

Izreka "Nosi kao čuma decu" vezuje se upravo za staro verovanje o Čumi kao biću koje donosi bolest i smrt.

U vremenima velikih epidemija, smrt dece bila je jedan od najstrašnijih prizora sa kojima su se porodice suočavale. Kako nisu postojala savremena medicinska objašnjenja, narod je pokušavao da nepoznatu opasnost predstavi kroz lik koji može da se zamisli i opiše.

Tako je nastala Čuma - oličenje kuge i pomora.

Sama izreka vremenom je izgubila svoje prvobitno mračno značenje, pa se koristila za nekoga ko nešto nosi u velikoj količini ili odjednom. Ipak, njena osnova podseća na period kada je kuga bila sinonim za iznenadnu i masovnu smrt.

Čuma je u narodnoj tradiciji bila strašna žena

U srpskoj mitologiji Čuma se najčešće opisivala kao starija, ružna žena, buljavih očiju i raščupane kose, obučena u crno. Međutim, predstave nisu svuda bile iste.U pojedinim predanjima pojavljivala se u beloj odeći, dok se u nekim pričama opisuje kao nevidljiva sila ili čak potpuno naga.

Ono što se ponavlja jeste njena povezanost sa nečistoćom, bolešću i smrću. Verovalo se da obilazi sela i kuće, a tamo gde se pojavi nastupa pomor.

Istovremeno, narod joj je pripisivao i neke neobične osobine. Verovalo se da voli da se češlja i umiva, da ne podnosi prljavo posuđe i da joj je važna urednost doma.

Zašto su je zvali "kuma" ili "tetka"

Jedan od zanimljivijih delova ovog narodnog verovanja jeste način na koji su ljudi izbegavali da izgovore njeno pravo ime.

Postojalo je verovanje da se opasna bića i sile ne smeju direktno imenovati, jer bi ih samo pominjanje moglo prizvati. Zato je Čuma dobijala blaže nazive, među kojima su bili "kuma" i "tetka".

Na taj način strašno ime postajalo je nešto svakodnevno i gotovo prijateljsko, iako se iza njega zapravo krila najveća moguća pretnja.

Kako je, prema predanjima, Čuma odnosila ljude

Narodna predanja razlikovala su se od kraja do kraja, pa je postojalo više priča o tome kako Čuma napada svoje žrtve.

Prema jednom verovanju, noću je ulazila u kuću preko tavana ili kroz dimnjak. Sa sobom je nosila zemljani lonac i strele kojima je ubijala ljude.

Upravo zbog toga razvilo se i verovanje da uveče ne treba ostavljati prljavo posuđe. Pričalo se da Čuma, kada uđe u neurednu kuću, grebe sudove svojim prljavim noktima i na taj način ih zagađuje.

Druga predanja govorila su da žrtvu ubija dodirom prsta po čelu, dok su pojedini verovali da može da zarazi čoveka samo pogledom.

Bez obzira na različite verzije, završetak priče uvek je bio isti - tamo gde se pojavi, dolaze bolest i smrt.

Zašto su ljudi ostavljali vodu i sapun

Posebno je zanimljivo verovanje da Čuma nije dirala čiste i uredne kuće.

Zbog toga su ljudi, kada bi čuli da je "kuma" prošla kroz neko selo, počinjali da čiste svoje domove. Prali su posuđe, uređivali kuću i održavali ličnu higijenu, a na vidnom mestu ostavljali posudu sa vodom i sapunom.

Verovalo se da će Čuma, ako naiđe na čist i uredan dom, biti zadovoljna i poštedeti ukućane.

Iako danas znamo da se zarazne bolesti ne šire zbog toga što je neko ostavio neoprane sudove i da iza epidemija stoje konkretni biološki uzroci, ovakva verovanja pokazuju kako su ljudi u prošlosti pokušavali da pronađu neki oblik kontrole nad nepoznatom opasnošću.

Od straha od kuge do jedne stare izreke

Kuga je vekovima bila jedna od najstrašnijih bolesti u Evropi, a poslednja epidemija kuge u Srbiji zabeležena je pre više od 160 godina.

Danas se o ovoj bolesti govori kroz istoriju i medicinu, dok je njen nekadašnji strah ostao sačuvan u narodnim pričama, običajima i jeziku.

Zato izreka "Nosi kao čuma decu", iako danas može zvučati samo kao neobičan izraz, zapravo čuva sećanje na vreme kada je Čuma bila mnogo više od reči. Bila je personifikacija bolesti od koje se strahovalo, biće kojem su pripisivani pomor i smrt i način da se neobjašnjiva tragedija pretvori u priču koju je narod mogao da razume.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.