Ovo je jedan od najčešćih načina na koji majka udalji odraslog sina: Misli da ga štiti, a zapravo ga guši

Majke često imaju osećaj da svoje sinove poznaju bolje od svih, da znaju šta je za njih dobro i da će ih uvek voleti više nego bilo ko drugi. Dok je dete malo, takva potreba za zaštitom uglavnom izgleda kao prirodan deo roditeljstva. Problem nastaje kada sin odraste, a majka nastavi da se ponaša kao da i dalje ima pravo da odlučuje umesto njega.

Tada briga vrlo lako može da postane kontrola, a želja da se dete zadrži blizu sebe upravo ono što će ga najviše udaljiti.

Klinički psiholog Anastasija Babijčuk objašnjava da roditelj ponekad, iako veruje da postupa iz ljubavi, može da ograničava odraslo dete, meša se u njegove odluke i teško prihvata činjenicu da ono sada ima sopstveni život.

Najveći problem počinje kada majka ne može da pusti sina

Jedna od najtežih stvari za neke roditelje jeste trenutak kada shvate da dete više nije dete.

Odrastao sin ima svoje planove, prijatelje, partnerku, posao, odluke i granice. On više ne mora da pita majku za dozvolu niti da bira ono što bi ona izabrala za njega.

Upravo tada može da se pojavi strah od gubitka bliskosti.

Majka može da počne da zove češće, traži objašnjenja, komentariše njegove izbore ili se uvredi kada on poželi da vreme provede negde drugde. U ekstremnijim slučajevima pojavljuje se i emocionalna manipulacija.

Na primer, sin najavi da odlazi, a majci iznenada "pozli", poraste joj pritisak ili počne da govori koliko joj je teško što ostaje sama. Sin ostane jer oseća krivicu, a isti obrazac može da se ponavlja svaki put kada pokuša da napravi korak ka samostalnosti.

To ne mora uvek da bude svesna manipulacija. Strah od usamljenosti i gubitka deteta može za roditelja biti sasvim stvaran. Ali posledica po odraslog sina ostaje ista: dobija poruku da je njegova sloboda nešto zbog čega će majka patiti.

Posebno je komplikovano kada sin postane zamena za partnera

Problem može postati još ozbiljniji kada žena veliki deo svog emocionalnog života nesvesno veže za sina.

Ako je ostala bez partnera, prošla kroz težak razvod ili je godinama gotovo sve podredila detetu, može se dogoditi da od sina počne da očekuje nešto što dete nikada nije dužno da joj pruži.

Da bude uvek tu.

Da je nikada ne razočara.

Da nju stavlja na prvo mesto.

Da joj uzvrati za svaku žrtvu koju je zbog njega napravila.

A onda se pojavi partnerka.

Za majku koja je svoj identitet godinama gradila gotovo isključivo oko sina, njegova veza može da izgleda kao gubitak sopstvenog mesta u njegovom životu.

Tada partnerka lako postaje konkurencija.

Kada se majka umeša u vezu odraslog sina, granice nestaju

Problem nije u tome da majka ima mišljenje o partnerki svog sina. Naravno da će ga imati.

Problem nastaje kada počne da se ponaša kao treći član njihove veze.

Nenajavljeni dolasci, komentarisanje njihovog doma, procenjivanje kako partnerka kuva, troši novac ili vaspitava decu, mešanje u svađe, pa čak i pitanja o intimnom životu para nisu znak bliskosti, već nedostatka granica.

Odrastao sin tada dolazi u vrlo neprijatnu poziciju. Ako se suprotstavi majci, oseća da je povređuje. Ako joj dozvoli da se meša, ugrožava sopstvenu vezu.

A upravo takva situacija godinama može da stvara ozbiljan konflikt između partnerke i majke, dok se muškarac nalazi između dve strane i pokušava da zadovolji obe.

"Žrtvovala sam sve zbog tebe" nije dug koji dete mora da vrati

Roditelji zaista mnogo toga žrtvuju zbog dece. Vreme, novac, san, karijeru, planove i sopstvene potrebe.

Ali dete tu žrtvu nije tražilo.

Zato ona ne može kasnije da postane račun koji odrasli sin treba da plati poslušnošću, stalnom dostupnošću ili odricanjem od sopstvenog života.

Jedna od najtežih roditeljskih lekcija upravo je prihvatanje činjenice da ono što roditelj smatra najboljim za dete ne mora biti ono što odraslo dete želi za sebe.

Majka ne mora da razume svaku njegovu odluku. Ne mora čak ni da je odobrava.

Ali mora da prihvati da je odluka njegova.

Najzdraviji odnos počinje kada odraslom detetu dozvolite da pogreši

Roditelj često pokušava da se umeša jer želi da spreči grešku. Možda mu se ne dopada njegova partnerka, posao koji je izabrao ili način na koji vodi život.

Ali odraslost podrazumeva i pravo da pogrešimo.

Ako čovek nikada ne nauči da donosi odluke, snosi njihove posledice, postavlja granice i ponekad padne, teško da će zaista postati samostalan.

Zato stalna pomoć nije uvek pomoć.

Ponekad je upravo povlačenje korak koji detetu omogućava da odraste.

Majka koja ima svoj život sinu je mnogo bliža

Paradoks je u tome što majke koje najviše pokušavaju da zadrže odraslu decu uz sebe često postižu upravo suprotno.

Bliskost mnogo lakše opstaje kada nema obaveze i osećaja krivice.

Odraslo dete želi da dođe kod majke koja ima svoj život, svoje prijatelje, interesovanja, planove i radosti. Želi da je pita za savet jer veruje njenom mišljenju, a ne zato što zna da će uslediti svađa ako je ne posluša.

Zato trenutak kada dete odraste ne mora da bude kraj majčine uloge. Samo je vreme da se ta uloga promeni.

Umesto upravljanja dolazi podrška. Umesto kontrole poverenje. Umesto pitanja "zašto nisi uradio kako sam ti rekla", mnogo zdravije je "šta ti misliš da je najbolje za tebe".

Jer odraslo dete ne možemo zadržati tako što ćemo ga čvršće držati.

Vrlo često ga upravo tako izgubimo.

(Ona.rs / Psychologies)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.