Beba rođena sa modricom na ruci: Roditelji se uplašili da su ga povredili tokom porođaja, pa saznali istinu

Priča o dečaku čiji je neobičan beleg zabrinuo roditelje, ali je ubrzo postao njegov prepoznatljiv znak i simbol snage.

Kada su Šenon Smit (27) i Ejrton Hol (29) iz Velike Britanije prvi put ugledali svog sina Rubena, pažnju im je privukao neobičan ljubičasti beleg koji je prekrivao deo njegove leve ruke i šake. Zabrinuti zbog njegovog izgleda, pitali su se da li je trag možda nastao tokom porođaja, ne sluteći da je reč o vaskularnom belegeu koji će dečaka pratiti dok bude odrastao.

Ruben je rođen carskim rezom, pa su roditelji u početku strahovali da je ljubičasta promena na njegovoj koži posledica hirurškog zahvata.

„Pitali smo babicu da li zna o čemu je reč, a ona nam je rekla da sam ga možda ja nagnječila. Bila sam pod dejstvom jakih lekova protiv bolova i veoma sam se uznemirila jer su pomislili da sam mogla da povredim svoje dete“, ispričala je Šenon za Newsweek.

U danima nakon porođaja, roditelji nisu znali šta da misle o promeni na koži svog novorođenčeta. Želeli su da budu sigurni da je sa njihovim sinom sve u redu i da ne postoji razlog za dodatnu zabrinutost.

Beleg je počeo da menja boju, a roditelji su potražili pomoć lekara

Kada je Ruben imao četiri nedelje, beleg je postao jarkocrven, ali je i dalje bio potpuno ravan u odnosu na površinu kože.

Promena boje dodatno je zabrinula Šenon i Ejrtona, zbog čega su odlučili da potraže drugo mišljenje i odvedu bebu kod pedijatra.

Tada su saznali da je reč o takozvanom portvinskom belegu, odnosno vaskularnoj promeni koja nastaje zbog nepravilno razvijenih krvnih sudova ispod kože. Pedijatar ih je uputio dermatologu kako bi se obavile dodatne procene i utvrdilo da li je potrebno lečenje.

Portvinski beleg, poznat i kao nevus flammeus, najčešće je prisutan već na rođenju. Može biti ružičast, crven, ljubičast ili tamnocrven, a nastaje usled proširenih sitnih krvnih sudova u koži.

Za razliku od obične modrice, ovakva promena nije posledica povrede tokom porođaja. Može da menja boju i izgled tokom vremena, a kod neke dece kasnije postaje deblja i izraženija.

„Kako su nedelje prolazile, mnogo smo posmatrali Rubenovu ruku. Boja i tekstura su se veoma brzo menjale, što nas je činilo anksioznim“, rekla je Šenon.

Ipak, nakon što su razgovarali sa lekarima i saznali više o prirodi promene, roditelji su počeli drugačije da gledaju na beleg.

„Sada znamo da je to jednostavno nešto što će se menjati i rasti zajedno sa njim, i da ga upravo to čini jedinstvenim“, objasnila je majka.

Šta lekari kažu o portvinskim belegima?

Metju R. Grajvs, doktor medicine i magistar nauka, specijalista plastične hirurgije i direktor tima za vaskularne anomalije u zdravstvenom sistemu Memorial Hermann u Teksasu, objasnio je za Newsweek da je važno da se bebe rođene sa portvinskim belegom pregledaju i prate u okviru specijalizovanog tima za vaskularne anomalije.

Prema njegovim rečima, portvinski belegi su benigne promene, što znači da sami po sebi nisu kancerogeni. Međutim, ukoliko se ne prate i ne leče kada je to potrebno, vremenom mogu da postanu zadebljani i neravni.

„Lečenje portvinskih belegova podrazumeva laserske tretmane koji posvetljuju beleg i pomažu u sprečavanju njegovog pogoršanja“, objasnio je doktor Grajvs.

Kako je naveo, najčešće je potrebno više laserskih tretmana, a u nekim slučajevima i dodatni tretmani tokom odrastanja.

Stručnjaci istovremeno sve više istražuju genetske uzroke koji mogu da dovedu do nastanka ovakvih promena. Određene genetske promene mogu da podstaknu abnormalni rast krvnih sudova u zahvaćenom tkivu, a u pojedinim slučajevima mogu dovesti i do prekomernog rasta dela tela, uključujući ruku ili nogu.

Kod nekih pacijenata, ciljane terapije koje deluju na određene gene ili ćelijske puteve mogle bi da pomognu u usporavanju napredovanja stanja.

Doktor Grajvs ističe da postoji korist od započinjanja lečenja u ranom uzrastu, zbog čega preporučuje da se sa specijalizovanim timom uspostavi kontakt još tokom najranijeg detinjstva.

„Preporučujemo da bebe sa ovakvim promenama budu uključene u praćenje tima za vaskularne anomalije. Kada završe početnu seriju laserskih tretmana i stanje se stabilizuje, obično ih pregledamo jednom godišnje kako bismo procenili napredak“, objasnio je.

Važno je, međutim, naglasiti da nisu svi portvinski belegi isti i da potreba za lečenjem zavisi od njihovog položaja, veličine, izgleda i eventualnih drugih simptoma. Procenu i odluku o terapiji donosi lekar nakon pregleda deteta.

Roditelji su belegu dali poseban nadimak: „Gvozdena pesnica“

Ruben sada ima deset nedelja, a njegov beleg je u međuvremenu dobio nešto drugačiji izgled. Prema rečima njegove majke, promena na ruci sada podseća na kaldrmu, dok su pojedini crveni delovi počeli da blede.

Šenon je na TikToku, na profilu @raisingreu, podelila fotografije i snimke na kojima se vidi kako se beleg menja dok njen sin raste.

Promenu su nazvali „Gvozdena pesnica“, po uzoru na superheroja Ajronmena, odnosno Gvozdenog čoveka.

Objava je privukla veliku pažnju korisnika društvenih mreža. Brojni ljudi ostavili su komentare podrške, nazivajući Rubenov beleg „prelepim“ i „savršenim“.

Jedna korisnica je napisala da je i sama kao beba imala sličan beleg, koji je postepeno izbledeo tokom odrastanja. Ipak, kako je navela, na delu njene podlaktice i dalje je vidljiv trag nalik crvenoj veni.

Za Šenon i Ejrtona najvažnije je da njihov sin odrasta bez osećaja da mora da krije deo svog tela ili da se stidi nečega po čemu se razlikuje od drugih.

Žele da Ruben od najranijeg detinjstva zna da je njegov beleg deo njega, ali ne i nešto što određuje njegovu vrednost.

„Želimo da ga prihvati i da bude u stanju da se izbori sa eventualnim ružnim komentarima koje bi mogao da dobije“, rekla je Šenon.

Upravo zbog toga odlučili su da promenu nazovu „Gvozdena pesnica“.

„Kao Ajronmen, želimo da ga naučimo da je snažan i hrabar“, poručila je majka.

Za ovu porodicu, beleg koji je u prvim danima života izazivao strah i neizvesnost postao je simbol Rubenove posebnosti. Dok lekari nastavljaju da prate njegov razvoj, roditelji se trude da mu odrastanje učine što bezbrižnijim i da ga nauče da svoju različitost prihvati sa ponosom.

Jer, kako su i sami shvatili, ono što nas izdvaja od drugih ne mora da bude nešto što treba da sakrivamo. Ponekad upravo to postane deo naše priče na koji ćemo biti najponosniji.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.