Kraj druženja kakvog poznajemo: Zašto se današnji tinejdžeri sve manje viđaju uživo - i nisu krivi samo ekrani

Verovatno ste već čitali naslove o tome kako današnji mladi provode previše vremena na internetu, dok komunikacija licem u lice izumire. Možda ste primetili i onaj karakterističan, odsutan „Gen Z pogled” – fenomen za koji se veruje da je posledica prekomerne onlajn komunikacije u formativnim godinama.

Ali, koliko su se stvari zapravo promenile i da li roditelji imaju razloga za brigu?

Zabrinjavajuća statistika: Generacija u četiri zida

Najnoviji podaci američkog Biroa za statistiku rada iz 2025. godine pokazuju drastičan pad vremena koje mladi (od 15 do 24 godine) provode u društvenim aktivnostima – sa nekadašnjih sat vremena na samo 35 minuta dnevno.

Analiza Instituta za porodične studije (IFS) daje još jasniju – i sumorniju – sliku kada se današnje generacije uporede sa onima iz osamdesetih:

Posete prijateljima: Tokom 80-ih, 88% tinejdžera je makar jednom nedeljno odlazilo kod prijatelja. U 2024. godini taj broj je pao na 69%.

Vreme u samoći: Dok je 80-ih 43% mladih svakodnevno provodilo po sat vremena samo u slobodnim aktivnostima, danas to čini čak 75% njih.

Ljubavni sastanci: Nekada je 87% tinejdžera išlo na sastanke, dok danas to praktikuje samo 46%.

Zašto je druženje licem u lice nezamenljivo?

Stručnjaci upozoravaju da virtuelni svet ne može da zameni stvarne kontakte. „Tinejdžeri koji imaju razvijene međuljudske veštine ostvaruju bliskije odnose, imaju veći osećaj blagostanja i postižu bolje rezultate u školi“, objašnjava dr Miriam Kirmayer, klinička psihološkinja. Ona dodaje da su mladi sa bliskim prijateljstvima manje izloženi vršnjačkom nasilju i imaju veće šanse za kasniji profesionalni i emotivni uspeh.

Gde je zapravo problem?

Nije sve u telefonima

Kada vide dete zatvoreno u sobi, roditelji obično odmah okrive pametne telefone. Međutim, psiholozi tvrde da se iza ovog kulturnog fenomena krije mnogo više:

1. Previše obaveza, premalo slobode: Današnja deca imaju drastično manje slobodnog vremena. „Njihove aktivnosti su često unapred isplanirane. Kada odrasli upravljaju svime, deca teže uče kako da postavljaju pravila, rešavaju sukobe i pregovaraju sa vršnjacima“, ističe psihoterapeutkinja Amy Morin. Slobodno, nestrukturisano vreme je ključno za razvoj socijalnih veština.

2. Nestanak "trećih prostora": Život posle pandemije doneo je promenu navika. Ljudi se ređe okupljaju po kućama, a besplatnih, bezbednih mesta za druženje van škole i kuće (tzv. "trećih prostora") je sve manje. Kada tinejdžeri imaju manje prilika da vežbaju društvene veštine, druženje uživo im iznenada postaje zahtevno, pa čak i zastrašujuće.

3. Digitalno druženje je i dalje druženje: Dr Tovah P. Klein naglašava da ne smemo potpuno odbaciti digitalnu komunikaciju. Tinejdžeri se danas oslanjaju na grupne razgovore, zajedničko igranje video-igara i razmenu poruka kako bi ostali povezani. „Oni razgovaraju, igraju se, uče, a zatim tu povezanost prenose i u stvarni život kroz razgovore u školi. Zahvaljujući stalnom onlajn kontaktu, oni o svojim prijateljima možda znaju više nego prethodne generacije.“

Ipak, ključ je u balansu. Zato je zadatak modernih roditelja ne da zabrane tehnologiju, već da svesno stvaraju prilike – i ostavljaju dovoljno nestrukturisanog slobodnog vremena – kako bi njihova deca mogla da ponovo otkriju lepotu druženja uživo, bez pritiska i rasporeda.

(Ona.rs/Parents)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.