Spori turizam - zaštitni znak Umbrije: Ovde nema pica i špageta, ali je uživanje zagarantovano

Ko god je imao prilike da putuje u Italiju, sigurno zna za nepisana pravila - upoznavanje istorije i kulture zemlje, malo kupovine i uživanje u čuvenoj italijanskoj kuhinji. Pice, testetnine i možda rižoto, neizostavni su deo uživanja u gastronomskoj ponudi ove zemlje.

Ipak, u centralnom regionu Umbrije postoji mesto, čija se lokalna kuhinja u velikoj meri razlikuje od ostalih delova Italije. Stanovništvo područja oko jezera Trasimeno sa ponosom to ističe. Umesto testenina i pica, ovde se uživa u specijalitetima od ribe, i to najpre smuđa, jegulje i štuke.

Umbrija je jedini region Italije koji nema izlaz na more. Kuhinja tog dela zemlje dobro je poznata po izuzetnim specijalitetima od mesa. Neki od najpoznatijih izvoznih proizvoda Umbrije su pršuta, kobasice i tartufi.

Pored toga što najčešće pripremaju jela od ribe, stanovnici ovog područja pribegavaju i neobičnom načinu pripreme. Primera radi, jedno od poznatih jela je šaran, koji se priprema kao svinjsko meso, uz dodatak različitih začina.

Mada je mnogima prva asocijacija na Italiju pica i razne testenine, osnovna specifičnost kuhinje ove zemlje je ta što se može razlikovati od grada do grada. Zato i nije ništa neobično što Italijani koji žive u regiji oko jezera Trasimeno pripremaju potpuno drugačija jela u odnosu na ostale. Neka od njih stranim turistima možda i izgledaju ćudno. Za neka se, pak, lako može otkriti razlog nestanka.

Jezero daleko od gužve

Smešteno u centralnom delu zemlje, jezero Trasimeno privlači pažnju najpre ljubitelja mirnog odmora. Ovde gužve nema, a priroda je fascinantna.

Međutim, nije oduvek bilo tako. Pre samo oko pet decenija, sve je izgledalo potpuno drugačije. U vreme Drugog svetskog rata tu je bio vojni aerodrom. Po završetku rata, sa razvojem turizma, mnogi su jezero Trasimeno videli kao odličnu destinaciju.

- Želeli su da ga transformišu u „Rimini Umbrije“ – rekao je za CNN, Daniele Parbuono, antropolog sa Univerziteta u Peruđi i dodao da je Rimini jedno od najpoznatijih italijanskih letovališta na Jadranu.

Upravo na taj grad je i podsećala oblast oko jezera. Mnoštvo turista i sadržaja bilo je dostupno sve do pre oko dve decenije. Ali, upravo ta promena donela je mogućnost očuvanja prirodnih resursa cele oblasti.

Štuka kao osnov ekonomije

Ribolov je dugo godina bio osnov ekonomije porodica koje žive u oblasti jezera Trasimeno. Međutim, delovalo je da je potrebno napraviti iskorak, kako bi se održali u ekonomskom smislu.

Prošle godine je zadruga ribolovaca, kojih ima 70, odlučila da pokrene restoran zanimljivog koncepta. U „La Locanda dei Pescatori del Trasimeno“ upravo ribari sa kuvarima pripremaju jela, specifična za to područje.

U prvih osam meseci od otvaranja imali su već oko 20.000 gostiju, koji su imali prilike da uživaju u ukusu salate od štuke, šarana sa tartufima i drugim lokalnim specijalitetima. I gotovo sva jela se pripremaju kao i svinjetina, što ima se može objasniti istorijskim informacijama, do kojih se došlo brojnim istraživanjima.

Naime, u tom području živele su dve zajednice, ribari i poljoprivrednici. Uprkos mešanju članova zajednica, jedni su se izdržavali od ribarenja i pripremali jela od ribe, drugi su lovili i kasnije uzgajali životinje. Vremenom su, najverovatnije, počeli da razmenjuju svoje proizvode, pa pošto nisu znali kako se priprema riba, pripremali su je kao meso.

- Nisu znali da pripremaju ribu, pa su je pripremali kao meso. Pekli su šarana kao da je svinjetina ili zečetina. Pripremali su filete smuđa na roštilju – objasnio je Parbuono.

Pasulj zlata vredan

Još u vreme kada su to područje naseljavali Etrurci, smatra se da su uzgajali pasulj malog zrna, poznat kao faljolini (it. Fagiolini). Iako je danas njegova cena prilično visoka, meštani tvrde da su ga njihovi preci koristili kako bi njime nahranili zečeve.

- Pasulj danas košta kao grumen zlata, ali ga je moja baka davala zečevima – rekao je Perbuono i prisetio se razgovora sa svojom bakom, u kome je pomenuo da bi mogao da se sprema kao jelo. Ali njegova baka u to vreme, kao i bilo ko drugi, nije razumela pojam održivosti i očuvanja lokalnih kultura.

Danas je ovaj pasulj nosilac zaštitne oznake, kao proizvod koji se dobija od sastojaka uzgajanih na ugroženim područjima.

Posetioci jezera Trasimeno imaju priliku ne samo da uživaju i fenomenalnim pejzažima i odličnoj, vrlo interesantnoj gastronomskoj ponudi, već i u neobičnom „sporom“ turizmu, namenjenom turistima koji znaju da uživaju u sitnicama koje život znače.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.