• 2

Reporter Telegrafa u Istanbulu: 5 destinacija koje morate da obiđete

, Telegraf Ona

Istanbul je metropola sa više od dvadeset miliona stanovnika i trideset nacija

  • 2
Turska, Miloš Dojčinović

Foto: Telegraf.rs

Istanbul svojom kulturnom baštinom svake godine privlači milione turista koji žele da uživaju u lepotama ovog grada. Sa približno dvadeset miliona stanovnika i više od trideset različitih nacija, Istanbul nije samo najmnogoljudniji grad u Turskoj već i centar multikulturalizma u istočnom delu Evrope, ali i Male Azije. Smešten na samom Bosforskom moreuzu, predstavlja spoj Istoka i Zapada.

Kada sam definitivno odlučio da sa devojkom otputujem u Istanbul, počela je da me obuzima pozitivna trema kao i nestrpljivo odbrojavanje dana jer mi je ovo prvi put da posećujem azijsku zemlju.

Naš hotel je bio smešten u siromašnijoj četvrti Istanbula, u blizini glavne luke. Odmah nakon izlaska iz hotela i predaha od napornog putovanja krenuo sam ka sporednim uličicama ne bih li osetio svakodnevicu lokalnog stanovništva.

Turci su jako dobri trgovci. U Istanbulu ne postoji ulica u kojoj nisu gusto zbijene radnje jedna pored druge. Prodavci često ostavljaju garderobere ispred radnji na asfalt i to jeftiniju robu kako bi vas naveli da uđete u samu radnju, gde se prodaje skuplja odeća. Kao trgovci su jako druželjubivi i uljudni, nisu nametljivi, ali sa stilom pokušavaju da vam prodaju bilo koju robu, pa čak i onu koja nije vredna cene koju vam nude. Stičem utisak da su rođeni kao vešti trgovci.

Ovde robu ne prodaju samo radnici u ugostiteljskim radnjama već i obično stanovništvo na putu do kuće. Čim primete da ste stranac, prilaze vam i pokušavaju da vam prodaju sve što im je trenutno pri ruci. Takođe sam primetio i da maloletna deca prodaju stvari i tako pomažu svojim roditeljima u porodičnom biznisu.

Međutim, saobraćajne gužve u Istanbulu su ogromne. Iz svih tih uličica izleću kamioni, motorciklisti, automobili koji žure i imate utisak da idu direktno na vas, tako da morate voditi računa kad god prelazite ulicu.

Ono što je pozitivno u svemu tome jeste metro koji nam se nalazio preko puta mostića u pravcu luke. Metro je brz i, što je najvažnije, čist i održavan. Jednim delom prolazi kroz tunel ispod samog Bosfora.

Možete kupiti karticu na kojoj ćete plaćati i doplaćivati stanice. Kartica se provlači prilikom ulaska i izlaska iz metroa, a ukoliko ste uplatili više stanice nego što ste iskoristili, možete povratiti novac za neiskorišćenu vožnju.

Nakon elementarnog upoznavanja sa Istanbulom na prvu ruku rešio sam da ga celog obiđem, a ovo je pet destinacija koje toplo preporučujem.

Krstarenje Bosforom

Krstareći Bosforom nekih trideset kilometara na jarkom suncu i kroz prozračno plavu morsku vodu, imao sam prilike da se izbliza upoznam sa velelepnim istanbulskim građevinama, a jedna od njih je i Dolmabahče palata.

Dolmabahče palata se nalazi u Istanbulu na evropskom delu Bosfora, koji je služio kao sedište sultana i bio centar uprave Otomanske imperije.

Palata je umnogome podsećala na evropske dvorce i u njoj se reflektuje bogata islamska dekoracija.

Ubrzo prolazimo i ispod "mosta mučenika", ogromnog visećeg mosta koji je poznat i pod imenom "Prvi Bosforski most". Ogroman i dugačak oko jedan kilometar, spaja evropski i azijski deo Istanbula.

Zajedno sa mostom "Čanakale 1915" i mostom Sultana Mehmeda Osvajača spaja dva kontinenta.

Dok ležim na prednjoj strani broda i sunčam se, misli mi se gube u svom tom zelenilu sa obe strane moreuza, nepreglednim objektima i džamijama koje se nalaze pored pristaništa, kao i džinovskim jarbolima sa turskim zastavama sa obe strane koje se vijore na jakom vetru. Sve to začinjeno morskim plavetnilom i talasima koji ljuljaju brod, opušta vam misli i tera u san.

Međutim, pored uživanja u plavetnilima mora, krstarenjem ćete moći da odete do azijskog dela Istanbula i da se upoznate sa njihovim starim tradicionalnim kaldrmama, kafanama koje podsećaju na period 18. i 19.veka, kao i brojnim drugim gostionima, poslastičarnicama i ugostiteljskim radnjama.

Aja Sofija i Sulejmanija

Dve prelepe džamije Aja Sofija i Sulejmanova džamija su pravi biseri Istanbula. Neizostavna lepota koja se mora obići, dragulj koji se mora dohvatiti i osetiti.

Aja Sofija je bivša pravoslavna patrijaršijska crkva u Istanbulu. Bila je najveća hrišćanska crkva u nekadašnjem Vizantijskom carstvu. Skoro hiljadu godina, bila je posvećena Svetoj Premudrosti, Logosu.

Nakon što je Osmansko carstvo osvajilo Carigrad, 1453. godine Mehmed II Osvajač pretvorio ju je u džamiju.

Sulejmanovu džamiju sagradio je osmanski sultan Sulejman Veličanstveni 1557. godine. Arhitekta džamije je bio Mimar Sinan, koji je započeo radove 1550, čiji se grob nalazi severno od džamije.

Džamiju čini skup kupola i lukova koji vodi do glavne kupole, visoke 55 metara i široke više od 25 metara. Četiri divovska stuba u unutrašnjosti podupiru središnju kupolu i polukupolu iznad kible, a 138 prozora od obojenog stakla propušta prigušeno svetlo.

Ispred džamije nalazi se otvoreno dvorište sa stubovima koje pruža prostran i divan pogled u pravcu azijskog dela Istanbula.

Ono što je zajedničko i Aja Sofiji i Sulejmanovoj džamiji jeste da prilikom posete žene moraju da nose marame oko glave, da pokriju svoja ramena, noge i prste na stopalima, a muškarci zajedno sa njima moraju da se izuju ispred ulaznih vrata. U hodniku džamija je postavljen čitav niz drvenih kaseta u kojima možete smestiti svoju obuću.

Očekuje vas ogroman i raskošan prostor sa velikim lusterima i svetiljkama, kao i džinovskim zelenim tepihom, kakav je slučaj u Aji Sofiji, koji će vam milovati stopala. Sve u svemu, osećaćete se kao kod svoje kuće. Iako ste samo turista, osetićete svu lepotu islamske arhitekture, zajedno sa ostalim vernicima koji su došli u obilazak.

Nakon posete Aje Sofije, prilikom izlaska u park između nje i Plave džamije, zatekao me je nesvakidašnji prizor molitve. Naime, hodže koje su se u datom trenutku nalazile u džamijama preko zvučnika glasno su propovedale, a zvuk se čuo sa obe strane i dopirao je do svih vernika koji su se nalazili u neposrednoj blizini.

 

Kapali čaršija

U Kapali čaršiji, najvećoj pokrivenoj pijaci na svetu, sačekalo nas je mnoštvo iznenađenja. Na ovoj pijaci se može naći sve što jedan um može da zamisli, što bi se reklo od igle do lokomotive. Kapali čaršija zauzima 47.600 kvadratnih metara.

Radnje prepune dragocenosti i antikviteta sa kojih ne možete da odvojite pogled. Pozlaćene i mesingane džezve, nargile, pepeljare, tacne, šoljice, posude, kašike i ostali escajg, fino naslagan u izlozima, ali i ispred kako bi turisti imali neposredni kontakt sa njima.

Tu su i radnje prepune namirnica i začina, od ratluka, pistaća, do ćeten alvi i baklava. Fino oblikovane, poređane u različite oblike kula i kupola bude apetit i mame vas da ih probate.

Ulazimo u jednu radnju jer smo zainteresovani da kupimo tursku tradicionalnu džezvu za kafu. Prodavac već na ulazu počinje da se cenka sa nama i spušta nam cenu, od 100 lira na devedeset. Još uvek se razmišljamo da li da kupimo.

Dok gledamo u vitrine sa hranom, on priča sa kasirkom i smanjuje je na osamdeset, pa na sedamdeset lira.

Ubrzo nam prilazi i donosi nam po dva parčeta ratluka sa badenom i izgovara: "Šezdeset lira". Bilo bi nam neprijatno da odbijemo. Kupujemo je po povoljnoj ceni i odlazimo.

Na pijaci takođe možete kupiti i jeftinu garderobu po ceni od 50 do 150 lira, od majica, marama, tunika, trenerki, kapa, kačketa; idealna je prilika da pazarite.

Vidikovac Pjer Loti

O vidikovcu Pjer Loti malo se šta može objasniti rečima jer to mesto naprosto morate osetiti. Seli smo u žičaru i zajedno sa ostalim turistima smo se popeli na vidikovac koji omogućava najlepši ponoramski pogled Istanbula.

Odmah nakon izlaska iz žičare na samom brdu se nalazi i Pjer Loti kafe gde smo naručili neizostavni turski čaj sipan u čašama u oblicima vaze. Dok posmatramo nadmorsku visinu sa nastrešice, duvamo u vreli čaj i pokušavamo kao Turci da ga popijemo sa tacne.

Pjer Loti je savršeno mesto da uživate i da predahnete od gužvi u samom srcu Istanbula.

 

Dolmabahče palata

Područje gde se danas nalazi palata Dolmabahče je nekada bio mali bosforski zaliv. Od 18. veka, zaliv se postepeno punio da bi postao carski vrt pored Bosfora. Ljudi su ga nazivali Dolmabahče, što znači ispunjena bašta.

Ona je najluksuzniji deo Istanbula zato se preporučuje da je nikada ne ostavljate na kraj. Samo jedan od ulaza košta u proseku 450 lira.

Sultani su mnogo voleli da provode vremena na ovom mestu, pa je tokom 18. i 19. veka tu izgrađen veliki broj vila i paviljona.

Dolmabahče je raskošna palata na dva sprata, površine četrdeset i pet hiljada kvadratnih metara sa 285 soba, 44 sale, 68 toaleta i šest hamama.

Mustafa Kemal Ataturk, osnivač Turske Republike, ovu palatu je koristio kao letnju rezidenciju. U njoj je proveo i svoje poslednje dane.

(Ona.rs)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Povezane vesti

Najnovije iz rubrike Putovanja

Komentari

  • ko zna zna

    arheoloski muzej beogradska kapija

    4
    0

    Podelite komentar

  • Мрав

    Стварно је диван, уредан, чист!!! Много дестинација за видети.

    0
    0

    Podelite komentar