U ovom nemačkom selu vreme kao da je stalo, ali je održivost ipak na prvom mestu

Svako ko želi da se vrati nekoliko vekova unazad i sazna kako je tada život izgledao, treba da poseti nemačko selo Šmilka (nem. Schmilka), u kome se još može videti i kako na delu izgleda princip održivosti.

Kuće izgrađene od drveta, na izolovanoj lokaciji u šumama istočne Nemačke...okomiti planinski vrhovi, sa jedne i reka Elba, sa druge strane...nedostaje samo zla veštica da upotpuni ambijent iz bajki braće Grim.

Većina građevina stara je oko dva veka, dok se i hrana i pivo pripremaju prema tradicionalnim receptima.

- Pre oko 200 godina Šmilka je bilo turističko naselje – izjavila je za „BBC Travel“ Andrea Bige, istoričar umetnosti i dodala da je i dalje prisutan osećaj kao da je vreme stalo.

Vlasnik jednog od pansiona daje mnogo jasniju sliku ovog neobičnog sela, ističući da ljudi u Šmilku dolaze kako ne bi radili ništa.

Selo su u drugoj polovini 16. veka osnovale drvoseče iz obližnje Češke, a naziv sela je slovenskog porekla i slobodno se prevodi kao „mesto gde se skupljaju drva“. Vremenom se selo razvijalo, najpre zato što su pristigli proizvođači smola, koji su obilato rabili drvo omorike.

Ljudi željni izolovanosti otkrivaju selo Šmilka tek početkom 19. veka. Upravo oni su i zaslužni što je to danas jedna od najuglednijih vazdušnih banja na području Saksonije, a ujedno i jedna od najodrživijih lokalnih zajednica, koja teži i organskoj proizvodnji.

Hrana u seoskim restoranima, pivo i hleb iz loklanih pivara i pekara, pa čak i nameštaj kojim su opremljeni hoteli i pansioni proizvodi se prema načelima održivog razvoja.

Mlin u selu i dalje radi, dok pivara koristi tehniku staru dva veka. Velnes ponuda u selu oslanja se takođe na tradiciju, pa su posetiocima na raspolaganju saune i kupke, tokom kojih se koriste lokalni kozmetički proizvodi.

I dok na prvi pogled deluje da meštani uživaju u ovakvom načinu života, zapravo Šmilka duguje samo jednom čoveku sve što ju je proslavilo.

Još kao mladić, privrednik po imenu Sven-Erik Hitzer se na prvi pogled zaljubio u ovo selo. Divljina u kojoj se Šmilka nalazila ga je opčinila, pa je devedesetih godina prošlog veka odlučio da u selu kupi jednu kuću, kako bi mogao da dolazi na odmor sa porodicom. A onda je kupio još jednu...

U početku je samo imao ideju da spasi od propadanja brojne građevine, jer su ljudi masovno napuštali selo. Ali je 2007. godine, na predlog supruge, izradio plan za spas sela.

Budući da je selo deo Nacionalnog parka Saksonska Švajcarska, to je bila nemoguća gradnja. Uz to, nije bilo lako dostupno. Ipak, nije odustao, već je kupovao kuću po kuću i obnavljao je. I ne samo kuće, već i ostale građevine.

Kako je Hitzer priznao, njegove ideje vremenom su postajale modernije, pa je tako došlo i do organske proizvodnje.

- Odlučio sam da hrana koju jedem treba da bude bez toksina. Tek kasnije sam shvatio da je zdravo proizvedena hrana dobra i za životnu sredinu. Ne radi se samo o meni i mom zdravlju, već i održivom poslovanju uopšte – objasnio je Hitzer.

Naravno da ima i gunđanja i stanovnika i posetilaca, uzevši u obzir da se naplaćuje korišćenje bežičnog interneta, recimo, koji je i inače ograničen. Osim toga, Šmilka se suočava i sa poteškoćama, u vidu poplava, klizišta i šumskih požara.

Ali, koliko god se bunili protiv nekih sitnica, stanovnici sela smatraju da je Hitzer uspeo da pretvori Šmilku u selo koje razmišlja unapred, dok istovremeno posetiocima pruža mogućnost da se vrate vekovima unazad.

- Mi uzgajamo sopstveno povrće. Recikliramo i koristimo reciklirane materijale. Otpadnu toplotu iz pivara i pekara koristimo za grad. Čak su i naši deterdženti organski – zaključila je Kristin Glejzer, turistički vodič.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.