Danas Grad duhova u Turskoj, bio je namenjen bogatašima iz Zaliva

Inspirisan luksuzom i uživanjem, Burj Al Babas u Turskoj primarno je zamišljen kao prilično nestvaran projekat. Čak 732 dvorca nalik Diznijevim na jednom mestu.

Danas je slika posve drugačija...

Kompanija „Sarot Group“, inspirisana rastom na tadašnjem tržištu nekretnina, odlučuje da izrgadi nešto nestvarno. Na jednom mestu trebalo je da se nađu čak 732 tipske vile, čiji je eksterijer inspirisan kombinacijom dvorca Šenonso (fr. château de Chenonceau) u dolini Loare, Diznijevog zamka i Julijinog balkona, uz dodatak istanbulske Galataj kule.

Na prostoru od 250 hektara u blizini grada Mudurnu, na oko polovini puta između Istanbula i Ankare, započet je 2011. godine projekat vredan 200 miliona dolara, ističe „Loveproperty“.

Fantastičan stambeni kompleks

Tvorci ovog projekta su se potrudili da pripreme brošuru koja će privući mnoge bogataše, što se i danas može videti na još uvek zvaničnom sajtu Burj Al Babasa.

Naziv odmarališta je kombinacija arapskog termina „Burj“, u značenju kula i „Al Babas“, što je jedna od poznatijih banja u tom delu Turske.

U to vreme su zaista mnogi bogati ljudi iz Zaliva posećivali taj deo zemlje, najpre zbog odličnih banjskih centara, obilja zelenila i prijatne klime. Zato je Burj Al Babas i osmišljen tako da osim vila za stanovanje, čiji je enterijer mogao da bude prilagođavan ukusu kupca, dok je spoljašnjost morala da bude istovetna, sadrži i prostrani kompleks za odmor i slobodne aktivnosti. Građevina u kojoj je trebalo da se nađe taj prostrani kompleks, bila je zamišljena u arhitektonskom smislu kao kombinacija američkog Kapitola, katedrale Svetog Petra u italijanskoj prestonici i katedrale Svetog Pavla u Londonu.

Budući da je područje na kome se nalazi i Burj Al Babas poznato po brojnim termalnim izvorima, to je ovaj stambeni kompleks trebalo da sadrži i akvapark sa brojnim atrakcijama, zatim saune, hamame i parne sobe, dok je voda iz termalnih izvora trebalo da bude korišćena i kao sredstvo za zagrevanje celokupnog kompleksa.

Plan je bio da se u stambenom kompleksu nađu i butici, restorani, sportski tereni i kozmetički i frizerski saloni, ali i konferencijske sale i mnogi drugi sadržaji.

Raskoš u svakom smislu

Kada je u pitanju dizajn samih stambenih objekata, osim autentičnosti i kombinacije više znamenitih građevina, tvorci ove ideje rukovodili su se i luksuzom.

Zamišljene kao prave pravcate kuće iz bajke, 732 vile bile su impresivne i spolja i iznutra.

U vreme kada je ideja pokrenuta, pomenuta kompanija otvorila je svoje predstavništvo u Kuvajtu. Cene vila kretale su se u to vreme između 370 i 500.000 američkih dolara, ističe „Loveproperty“.

Pobuna stanovnika grada Mudurnu

Međutim, lokalno stanovništvo se protivilo ovoj ideji, smatrajući da će taj kompleks narušiti pejzaž. Treba imati u vidu da je Mudurnu stari grad, koji datira još iz perioda kada su tim područjem vladali Rimljani, te da je prepoznatljiv prema elementima vizantijske arhitekture, a kasnije i otomanske.

Zato je tadašnja Vlada Turske uvela nove zakone i propise, sa ciljem očuvanja istorijski značajnih lokaliteta, a najpre naselja, sela i gradova. Ipak, sve to nije uticalo na gradnju Burj Al Babasa, prosto zato što su ti propisi stupili na snagu nakon što je gradnja ovog kompleksa već započeta.

Jedan od razloga zbog koga su stanovnici Mudurnua bili posebno ljuti jeste što je prilikom izgradnje ovog luksuznog kompleksa navodno uništeno čak 82 stabla hrasta i crnog bora. Uz to je na području lokalne šume odlagana iskopana zemlja, što je imalo negativan uticaj i na nju i na životnu sredinu uopšte. Zato su 2015. godine podneli krivičnu prijavu, dok je optužnica „za štetu po životnu sredinu“ protiv pomenute kompanije podignuta 2018. godine.

Međutim, ta kompanija se susrela i sa drugim problemom...

Dok su luksuzne vile u Burj Al Babasu u početku „išle kao alva“, te su kupci iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Saudijske Arabije, Katara i Kuvajta gotovo stajali u redu ne bi li kupili jednu od vila, prodaja je počela da jenjava usled stanja turske ekonomije toga doba i cene nafte na svetskom tržištu.

Uprkos smanjenju prodaje, građevinski radovi na ovom kompleksu su nastavljeni. Od 587 vila, koliko ih je izgrađeno do leta 2018. godine, doduše u različitim fazama, prodato je samo oko 350.

Proglašenje bankrota

Nemajući kud, pomenuta grupa u junu 2018. godine podnosi zahtev za sporazumom sa dužnicima da vrate određeni deo dugovanja, kako bi bio sprečen bankrot.

Iako je navodno sud dao kompaniji rok od tri meseca da reše svoje finansijske probleme u skladu sa tim sporazumom, to im nije pošlo za rukom.

U novembru iste godine kompanija proglašava stečaj. U to vreme su nadležni kompanije isticali da je potrebno da prodaju dodatnih stotinu vila, kako bi mogli da otplate dugove i nastave gradnju.

Šta god da se dogodilo u međuvremenu, o čemu je bilo različitih vesti, projekat je stao. Danas je Burj Al Babas jedinstveni Grad duhova, kako ga nazivaju. Deluje gotovo nadrealno, ako se posmatra iz vazduha, dok je utisak prilično jeziv dok se prolazi ulicama između pustih, nekada velelepnih vila.

Kao mogući razlozi, osim već navedenih, pominjala se i „mana“ projekta u smislu da vile nisu podrazumevale neku naročitu privatnost. Tačnije, praktično su izgrađene jedna do druge, uz prilično mali vrt.

Novembra 2019. godine je, zahvaljujući otplati polovine dugova, pomenuta kompanija „dobila dozvolu za nastavak izgradnje preostalih vila“. Ali zbog loših vremenskih uslova u zimskom periodu, gradnja ponovo biva prekinuta, posle čega sledi pandemija.

Tako Burj Al Babas polako ali sigurno postaje jedna od turističkih atrakcija tog dela Turske.

Šta će se dalje dešavati sa ovim nesvakidašnjim projektom i dalje je neizvesno.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.