Znate li kako je pita banica dobila ime? U Beloj Palanci saznali smo sve o ovom specijalitetu

Svake godine drugog vikenda u avgustu već 17 godina zaredom Bela Palanka je domaćin gastro-turističke manifestacije “Dani banice”, u čast pite koja je karakteristična za ovaj deo Srbije.

Iako banicu svojataju i Bugari, ona prava, starinska, od beskvasnog testa, nadevena najčešće sirom, a ponekad i višnjama, jabukama ili bundevom i obilno zalivena mašću, predstavlja gastronomski zaštitni znak juga Srbije.

Belopalančani će vam reći da je najbolja banica upravo ona koja se sprema u njihovom mestu i okolnim selima. Ali, kakva bi to pita bila kad ne bi imala konkurenciju i u drugim delovima Srbije? Domaćice iz Niša, Niške Banje, Pirota, Surdulice, Svrljiga i drugih gradova takođe veruju da je njihova banica najbolja, pa dolaze u Belu Palanku da pokažu svoje umeće u spravljanju ovog specijaliteta.

Druženje je, naravno, na prvom mestu, a onda i takmičenje i uživanje u pitama čiji se miris širi Belom Palankom.

Tako je bilo i proteklog vikenda. U varoš koja broji manje od 10.000 stanovnika slili su se gosti iz cele Srbije, ali i Bugarske, Slovenije, Italije, Mađarske… Mnogi su došli da uživaju u banici, ali i da predstave specijalitete svoje nacionalne kuhinje i tako upute gastro-pozivnicu posetiocima “Dana banice” da posete njihovu domovinu.

Banica je, kako i dolikuje, bila zvezda trodnevne manifestacije koja ima 17-godišnju tradiciju. Kako su nam otkrile takmičarke, ova pita ima veoma interesantan istorijat.

Naziv je dobila po iznenadnim gostima koji bi banuli kod rođaka ili prijatelja u ovaj kraj. Domaćice bi brzo zasukale rukave i napravile pitu od brašna, sira i masti; nisu imale kad da čekaju da testo naraste, pa otud u testo nije ni stavljan kvasac. Ali, to nije bila prepreka da banica bude “prste da poližeš”, bilo da je nadevena sirom, jabukama, višnjama ili bundevom.

U današnje vreme originalna belopalanačka banica ima više “izdanja”; domaćice je prave i od integralnog brašna, nadevaju malinama, aronijom, kupinama i drugim voćem, ali one izvorne verzije i dalje su na gastronomskom tronu.

Tome u prilog govori i činjenica da se veliki broj posetilaca Bele Palanke okupio oko tepsije u kojoj je bila džinovska banica sa sirom. Izašla je iz kulinarske radionice prošlogodišnjeg pobednika “Dana banice”, što je inače tradicija ove manifestacije, a težila je više od 30 kilograma. Uprkos tome, bila je razgrabljena za tili čas.

Nagrade

Milica Rančić iz Medoševca pobedila je u takmičenju za najbolje aranžiran sto, dok su u kreativnoj kategoriji dodeljene četiri nagrade. Prvo mesto pripalo je Juliji Veljić iz Niša, drugo njenoj sugrađanki Dragici Stanković, a na trećoj poziciji našle su se dve takmičarke - Aleksandra Stojković iz Trgovišta i Marija Kostadinović iz Niša.

U integralnoj kategoriji pobedu je odnela Slavica Todorović iz Medoševca, dok su se na drugom, odnosno trećem mestu našli Vladan Stankov iz Pirota i Slavica Janačković iz Niša.

Dodeljene su i posebne nagrade za najbolju slanu, odnosno slatku banicu.

U “slatkoj” kategoriji pobedila je Angelina Nikolić iz Bele Palanke, drugu poziciju zauzela je Marija Nešić iz Pirota, a treću Kristina Danković iz Bele Palanke.

Najbolju slanu banicu napravila je Dobrila Ranđelović Jevrić iz Ćuprije, dok su se na drugoj i trećoj poziciji našle slane banice koje su umesile Maja Sević iz Niša i Dragana Crnčević Tričković iz varoši domaćina manifestacije.

U novinarskoj konkurenciji najbolju banicu napravila je ekipa TV Prva.

Na Sajmu starih zanata u kategoriji najbolje tehničke izrade pobedili su Slobodanka Živković, Aktiv žena iz Svrljiga i Saša Pavlović iz Zaječara. Najuspešniji u kategoriji “Stari zanati u novom ruhu” bili su Zoran Osmanović iz Dolca, Jovica Conić iz Niša i Danijela Milenković iz Tamjanice. Za kreativnost i autentičnost nagrađeni su Stojan Kostić iz Donjeg Striževca, Ljubinka Mišić iz Svrljiga i Jelena Stamenković iz Niša.

Pored takmičenja u mešenju najbolje banice, posetioci Bele Palanke imali su prilike da posete Sajam starih zanata, da uživaju u kulturno-umetničkim programima i da prisustvuju promociji paprike “vrtke”.

Takođe, na “Danima banice” posebna pažnja posvećena je deci. Mališani su učestvovali u Dečjoj olimpijadi za izradu banice, a za njih su organizovane i radionice starih zanata i crtanja na brašnu.

Na Dečjoj olimpijadi prvo mesto dodeljeno je Uni Ignjatović iz Crvene Reke, drugo Emiliji Nikolić iz Bele Palanke, a treće Lenki Mitić iz Pirota.

A gde je dobra hrana, tu je i dobra muzika. Posetioci Bele Palanke imali su priliku da uživaju u koncertima “Crvene jabuke”, Željka Samardžića, Dejana Petrovića i “Big benda” i da iz varoši na jugoistoku Srbije ponesu predivne uspomene, kao i želju da opet dođu u ovaj kraj.

A Bela Palanka, iako nije turistički razvijena, i te kako ima šta da ponudi. Svrljiške planine, Suva planina, Sićevačka klisura, polja lavande koja čine da se osećate kao da ste zakoračili u Provansu, Divljansko jezero, brojne crkve i manastiri, kao i kulturno-istorijski objekti dovoljni su razlozi da se ova ljupka varoš nađe na vašoj turističkoj mapi. “Dani banice” su dovoljno dobar, ali ne i jedini razlog da se upustite u upoznavanje ovog dela Srbije.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.