Obišli smo elitne restorane u Antaliji: Ovo tursko jelo nas je oduševilo, u nekoj varijanti prave ga i Srbi

Poznatu turistčku destinaciju Antaliju u Turskoj obišli smo ovog novembra. U ne sasvim tipičnom periodu godine, doživeli smo nešto nalik letovanju. Desetog u mesecu, sa ne tako izraženim suncem, popodne je bilo 25 stepeni. Voda je još bila za kupanje, od 18 do 22 stepena, rekoše. Uz obalu su već bile postavljene ležaljke, pa odluku o plivanju nije bilo teško doneti.

Pored kulturnih dešavanja koja su bila u fokusu ovog putovanja, imali smo priliku da uživamo u hrani. Častili smo se domaćim specijalitetima, tek ponekim nalik jelima naše kuhinje. Turci jedu tradicionalno, ali i svetski, ističu.

Ono što je nama naravno bilo interesantno jeste da probamo ono što se na plažama ne može. Trpeza je u svakom od brojnih otmenih restorana bila puna: meze, glavno jelo, dezert.

Na početku humus, tahini, bulgur, salate sa indijskim orahom, narom, uopšte mnogo nara. Sad mu je sezona, kažu, leti ga ne jedu. Zatim mnogo avokada, badema, često pečenog, čerija, maslina, zelenih salata. Tu ima i sira, nekad pohovanog, često kozjeg. Na ponekom tanjiru artičoka, neobična i onima koji su prisvojili turske specijalitete.

Ajranu smo se posebno obradovali. Njihov jogurt se jede na kašiku. Ovo je prvi mlečni proizvod koji može da se srkne. Zanimljivo, poslužili su ga uz ručak. Baš tom prilikom pred goste su postavljeni tanjiri sa neobičnom mešavinom ukusa. Kuvani pasulj, preko tahini, odozgo na kolutove sečena kuvana jaja. Uz to tanko ispečene lepinje, a na jednom od tanjira sveži mladi luk i peršun.

"Jesi li nekad jela peršun ovako?", pita prijateljica kidajući list po list.

Loptice od tikvica, sa slojem poha preko, služe vruće. Zatim, mesni specijaliteti na više načina. U ponudi govedina, piletina, riba; čak i jagnjetina "na štapiću". To se već ponegde i može videti: kosti obmotane slojem folije, kako bi se kotleti jeli prstima.

Hrana je vrlo aromatična i često ljuta. Brideća nepca spas nalaze u salati i hlebu. Iznenađenje je bilo da ljutinu i rakija gasi. Nju služe u dubokim uzanim čašama, sa dodatkom vode. Ima miris anisa, u našim krajevima poznat po drugačijoj upotrebi.

Za dezert smo se radovali baklavama. Srećom, desilo se i ono čemu se nismo nadali. Savršen slatkiš sa bundevom u osnovi: komad pečene, zaslađene, sočne bundeve, preko tahini i mrvica mlevenog koštunjavog voća, a odozgo - kajmak. Zamislite! U nekom elitnom restoranu u Antaliji, milionskom gradu na obali Mediterana, služe bundevu, među Srbima necenjenu, gotovo proteranu sa trpeza.

Sva ta lepa jela Turci zaokruže s par gutljaja čaja i čašicom razgovora.

Razgovor prekidaju ljubimci. Uredni i umiljati psi i mačke vrlo strpljivo, uglavnom bez dodira i glasa posmatraju goste restorana. Oni su tu domaćini. Leže između stolova, povremeno se služeći ostacima vrsnih jela. Jedu iz ruke.

Ima ih i u baštama ustanova, na arheološkim nalazištima, zapravo - gde god smo bili. Baš se jedna zverka zatekla na krovu nekog konaka kad smo slušali o dva stila u gradnji - tradicionalnom i savremenom. U oba slučaja - uz krov ide mačka.

(Telegraf.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.