U neposrednoj blizini Golupca, na teritoriji Braničevske eparhije Srpske pravoslavne crkve, nalazi se svetinja koja je nadaleko poznata po čudotvornim isceljenjima.
Iako ne postoje precizne informacije o tome čija je zadužbina manastir Tumane, postoji narodno predanje, koje veli da je Miloš Obilić zaslužan za podizanje ove svetinje.
Legenda o nastanku manastira Tumane
Uzevši u obzir da nema preciznih podataka o tome ko je izgradio ovu svetinju, pominje se legenda o nastanku manastira.
U neposrednoj blizini današnjeg manastira bili su dvori Miloša Obilića, pa je ovaj srpski junak imao običaj da odlazi u lov i to baš tamo, gde je tihovao monah Zosim Sinajski. Prema legendi, Miloš je nehotice ranio strelom monaha, pa je odmah pokušao da mu pomogne. Iako je želeo da ga povede u svoj dom, nažalost, ovaj čestiti monah je izdahnuo, navodi “Manastiriusrbiji”.
I upravo na tom mestu je, prema narodnom predanju, podigao svetinju proslavljeni srpski junak, ne bi li tako okajao svoj greh, iako ga nije sa namerom počinio.
Prema narodnom predanju, sve se to zbilo u periodu koji je nepsoredno prethodio Kosovskom boju, pa je Miloš bio prinuđen da krene u boj, na poziv kneza Lazara, tako da ostavlja ovu svetinju nedovršenom. Da je posle bitke narod završio gradnju manastira Tumane, jedna je od legendi, dok je druga ona u kojoj se navodi da je svetinja ipak izgrađena u periodu pred početak samog boja.
Otkud takav naziv?
Nije zanimljiva samo legenda o gradnji manastira Tumane, već i ona koja navodi otkud takav naziv ove svetinje.
Kada je srpski knez pozvao velikaše u boj na Kosovu, leneda veli da je upravo on iskoristio reč, koja je kasnije poslužila i za nastanak naziva manastira. Konkretno Milošu je uputio poziv sledeće sadržine:
Tu mani, nego brže dođi k meni, zašto Turci prekrliše Kosovo Polje, pak hoćedu na nas da udare.
Postoji još jedna legenda o nastanku naziva ove srpske svetinje i vezuje se za tužan trenutak, koji je prethodio smrti monaha Zosima, koji je tihovao u pećini nadomak manastira, kada je Miloš Obilić nehotice na njega odapeo strelu.
Prema njoj, upravo je Zosim Sinajit izgovorio rečenicu, koja je poslužila za nastanak naziva svetinje i to onog trenutka kada je shvatio da će njegov ovozemaljski život uskoro biti završen. Kada je Miloš pokušao da ga prenese u svoj dom, ne bi li mu pomogao nakon ranjavanja, prema narodnom predanju, monah Zosim je izgovorio:
Tu mani, da umrem!
Značenje toga i onoga što je napisao knez Lazar Hrebeljanović u pozivu Milošu, istovetno je i slobodno se prevodi kao “tu ostavi”.
Posebno je interesantno pomenuti da su mošti svetog Zosima Tumanskog Sinajita, za koje je utvrđeno da su netruležne, otkrivene 1936. godine. Manastir Tumane posećuju ljudi iz cele Srbije i regiona, ali i sveta upravo zbog moštiju ovog sveca, za koje se veruje da su čudotvorne.
(Ona.rs)
Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).
Video: Zadužbina despota Stefana Lazarevića biser je moravskog stila i centar kulture tadašnje zemlje
Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.