Kako će ulazak Bugarske i Rumunije u šengensku zonu uticati na turiste i putovanja?

Foto: Tanjug/Tanjug Video

Zahvaljujući pridruživanju šengenskoj zoni, oko 400 miliona ljudi ima olakšice po pitanju putovanja.

Preporučujemo

Iako su Bugarska i Rumunija počev od 2007. godine članice Evropske unije, one nisu bile deo šengenske zone, što će se uskoro promeniti, budući da obe zemlje 31. marta ulaze u šengensku zonu.

Sve to bi trebalo u velikoj meri da olakša putovanje u obe zemlje.

Prilikom putovanja vazdušnim, ali i morskim putem u Rumuniju i Bugarsku, od putnika neće biti zahtevano da prolaze pasošku kontrolu prilikom dolaska, ali ukoliko dolaze u jednu od tih zemalja drumskim putem, pravila nisu ista. Naime, zbog veta koji je na tu odluku uložila Austrija, regulacija putovanja na kopnu još nije definisana, pa će putnici biti u obavezi da pokažu carinicima ličnu kartu, odnosno važeću putnu ispravu.

Foto: Telegraf.rs

- Moraće da bude doneta nova odluka, kako bi bio određen datum za ukidanje kontrola na kopnenim granicama - navedeno je na sajtu Saveta Evrope, prenosi “Euronews.com”.

Podsećanja radi, 2022. godine se šengenskoj pridružila i Republika Hrvatska.

Prema procenama, oko 3,5 miliona putnika na dnevnom nivou prelazi granice između zemalja članica šengneske zone, dok se na 1,25 milijardi ulazaka procenjuje ukupan broj putnika na godišnjem nivou.

Foto: Shutterstock

Ukupno je 27 zemalja deo šengenske zone, plus Rumunija i Bugarska, koje će uskoro postati njen deo. Izuzev 23 zemlje Evropske unije, tu su i Švajcarska, Norveška, Lihtenštajn i Island, koje se smatraju pridruženim državama Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu.

Deset godina nakon potpisivanja Šengenskog sporazuma između pet država koje su članice Evropske ekonomske zajednice oformljen je i šengenski prostor. Izuzev Nemačke i Francuske, Šengenski sporazum potpisale su u Holandija, Belgija i Luksemburg. Kasnije se priključilo još devet država.

Važno je da putnici koji nemaju državljanstvo neke od zemalja članica Evropske unije imaju na umu da za njih postoje ograničenja, kada je u pitanju dužina boravka u nekoj zemalja šengenskog prostora. Naime, vreme koje ti turisti provedu na teritoriji zemlje koja je deo šengenskog prostora, ni u kom slučaju ne sme da bude duže od 90 dana i to u periodu od 180 dana, odnosno šest meseci.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.