Surovost turskog paše kakva se ne pamti iznedrila je Ćele kulu

Nedugo nakon Bitke na Čegru, 31. maja 1809. godine, niklo je ovo zdanje, koje se po surovosti teško može meriti sa nekom drugom građevinom u svetu.

Njena gradnja je posebno uticala na borbu stanovništva protiv turske vlasti i oslobođenje.

Stradali su ratnici i sa srpske i sa turske strane, ali ipak više njih sa turske. Upravo to je nagnalo Huršid-pašu, koji je u to vreme upravljao Nišem da na neki način pokuša gubitak tolikih života da opravda, navodi „Vikipedija“.

Surovost kakva se ne pamti

Iako je turska vojska na Čegru izvojevala pobedu, zabeleženi su gubici oko šest hiljada života, dok je stradalo oko četiri hiljade srpskih ratnika.

U želji da, sa jedne strane tu pobedu proslavi, a sa druge pokuša da pronađe opravdanje za gubitak toliko života, Huršid-paša se odlučuje na izuzetno surov potez. Tadašnjim ćurčijama, koji su izrađivali predmete od kože, daje po 25 groša za svaku glavu stradalog srpskog ratnika. Tačnije, plaća im da oderu kožu sa njihovih glava, pa da je potom napune pamukom.

Zatim šalje u Carigrad sve to, ali tu ne prestaje njegova surovost.

Od lobanja stradalih srpskih ratnika na Čegru podiže građevinu, koja je danas pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika Niš, budući da je okarakterisana kao Spomenik kulture od izuzetnog značaja.

Oko hiljadu ljudskih lobanja

Četvorougaona građevina izrađena od lobanja, Ćele kula dostiže visinu od oko četiri metra. Prvobitno je u 14 redova bilo raspoređeno ukupno 952 lobanje stradalih srpskih ratnika na Čegru.

Međutim, hrišćanski živalj nikako nije mogao mirno da posmatra tu, u najmanju ruku surovu građevinu. Zato se događalo da su hrabri hrišćani u toku noći jednostavno vadili lobanje srpskih ratnika, odnosili ih na groblje i tamo dostojno sahranjivali.

Čini se da su u tome uspevali, budući da je ukupno 58 lobanja ostalo očuvano u Ćele kuli.

Koliki značaj ima jedan od, sasvim sigurno, simbola grada Niša za srpsku istoriju, možda najbolje govori citat iz dela „Put na Istok“, Alfonsa de Lamartina, pesnika i akademika iz Francuske, koji navodi „Narodnimuzejnis“ i koji glasi:

Pozdravih okom i srcem ostatke ovih hrabrih ljudi, čije su odsečene glave postale kamen-temeljac nezavisnosti njihove otadžbine.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.