Brojne misterije vezane su za ovaj srednjovekovni manastir u Srbiji

Na mestu na kome je nekada prolazio Carigradski drum, koji je povezivao i Beograd i Carigrad, na par kilometara udaljenosti od Velike Plane, nalazi se Koporin.

Izgrađen najverovatnije tokom 15. veka, ovaj manastir prate mnoge misterije i legende.

Ne samo da se ne zna sa sigurnošću čija je zadužbina manastir Koporin, nego se ne zna ni ko je izradio prvobitne freske. I da sve bude još zanimljivije, za mošti koje su pronađene 1977. godine, kada su bili vršeni konzervatorski radovi, nije utvrđeno kome su pripadale.

Tačnije bilo je, ali je podatak da su otkrivene mošti srpskog despota Stefana Lazarevića u Koporinu, kasnije opovrgnut, te je i dalje predmet polemike. Danas se, ipak sa sigurnošću „može tvrditi da su mošti pronađene u nekakvom biloškom srodstvu sa skeletom kneza Lazara“, precizno navodi „Spomenici kulture u Srbiji“.

Nepoznati ktitor svetinje

Uzevši u obzir da do danas nije precizno utvrđeno ko je podigao manastir Koporin, nekako je očekivano da su narodna predanja ta koja mogu ukazivati na eventualnog ktitora ove svetinje.

Iako u manastiru postoji portret srpskog despota Stefana Lazarevića, on ipak nije prikazan sa svetinjom u ruci, što znamo da je bio običaj kada se na freskama prikazuje zadužbinar. Međutim, narodno predanje ipak Koporin navodi kao zadužbinu srpskog despota.

Upravo zato se na to predanje dodaje i podatak da je najverovatnije despot bio taj koji je ovu svetinju dobio tako što ju je zbog „nevere“ oduzeo nekom srednjevekovnom velikašu ili je, jednostavno uzeo učešće u gradnji Koporina.

No, bilo kako bilo, sve to ukazuje na eventualni period nastanka manastira, te se smatra da se to zbilo između 1402. godine, kada je Stefan i dobio titulu despota, i 1427. godine, kada je preminuo. Razlog za to treba tražiti u činjenici da je na fresci u Koporinu prikazan u despotskoj odeždi.

Oskudni podaci

Iz 1453. godine datira zapis, koji se smatra najstarijim pominjanjem ove svetinje. Međutim, i taj podatak je zanimljiv, budući da se ne pominje sama svetinja, već istoimeno naselje.

Istorija Koporina je iz tog razloga prilično skrivena, ali se zna da je narod tog kraja mnogo učinio za očuvanje svetinje.

Iako je ranije to bio muški manastir, te je poznato i da su koporinski monasi u jednom trenutku bili premešteni u drugu značajnu svetinju, manastir Tumane, počev od 1958. godine je to ženski manastir. Prve monahinje Koporina bile su iz valjevskog manastira Ćelije.

Pod zaštitom države se Koporin nalazi od 1951. godine, da bi za nepokretno kulturno dobro od velikog značaja ova svetinja bila proglašena 1979. godine.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.