Vožnja vozićem kroz hodnike ove pećine u Sloveniji otkriva neki novi svet

Prva železnička pruga na celom svetu, koja je izgrađena u pećini sa sigom, nalazi se u Sloveniji i datira iz 1872. godine.

Kao da nije dovoljno atraktivno videti neke od najfascinantnijih stalaktita i stalagmita, već je to moguće učiniti i iz voza koji saobraća kroz Postojnsku jamu.

U pitanju je u celom svetu jedina železnica sa dva koloseka, koja je izgrađena u pećini, navedeno je na zvaničnom sajtu ove pećine.

Poseban šmek pruzi dugoj 3,7 kilometara daju i lusteri, koji se nalaze u Plesnoj dvorani i izrađeni su od čuvenog stakla sa italijanskog ostrva Murano.

Ukras u obliku brilijanta

Ukoliko niste imali prilike uživo da vidite kako izgleda brilijant, a posećujete Postojnsku jamu, ne brinite. Upravo u ovoj pećini ga možete videti.

O čemu se zapravo radi?

Postojna je poznata po, u najmanju ruku fascinantnom pećinskom nakitu. Među stalagmitima se svakako izdvaja onaj, koji nosi naziv Brilijant i koji je vremenom postao znak raspoznavanja ove pećine u Sloveniji.

Grandiozni stalagmit zaista podseća na brilijant, a dodatni sjaj mu daje, niko drugi do priroda. Zahvaljujući vodi koja teče preko njega, Brilijant uspeva da očuva svoju belinu i da se istovremeno presijava, kao pravi pravcati brilijant.

Mladunci zmajeva

Koliko je Postojnska jama fascinantna, postaje jasno kada se pomenu Čovečije ribice. Ove životinje koje obitavaju u pećini prvi put su još tokom 17. veka pominjane u spisima, navedeno je na zvaničnom sajtu Postojnske jame.

Nekako je bilo logično i očekivano da se za ove neobične životinje vezuju i legende. Tako su ljudi počeli da ispredaju priče da su Čovečije ribice zapravo mladunci zmaja, jer upravo zmaj i živi u ovoj pećini, prema predanju.

Koliko su ove životinje značajne, jasno pokazuje i podatak da je 1859. godine u svom delu "O poreklu vrsta" pisao i čuveni Čarls Darvin.

Ne samo da su ove životinje posve neobičnog izgleda zanimljive, već dodatnu pažnju privlači i činjenica da više godina mogu da izdrže bez hrane. Njihov životni vek je do sto godina i smatraju se najvećim grabljivicama čije su pećine prirodno stanište. Uz sve to, ove životinje nemaju oči, ali zato u koži imaju receptore koji im omogućuju da osete potencijalni plen.

Da dodamo još i to da je koža Čovečijih ribica izuzetno osetljiva na svetlost, te da je prosečna dužina ovih životinja između 25 i 30 centimetara.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.