Deo Grčke koji tek čeka da bude otkriven: Preveza i Meteori su pravi raj za srpske turiste

Kao zemlja koja je mnogim turistima iz Srbije omiljena za letovanje, Grčka ima toliko toga da ponudi. Ipak, mnogi naši turisti se neretko ograničavaju na letovanje u regiji Halkidiki i na određenim ostrvima i to primarno Krfu, Tasosu, Lefkadi i Zakintosu.

A kad bismo samo znali koliko zapravo Grčka ima zanimljivih lokacija, definitivno nam ne bi bilo baš tako lako da se odlučimo gde ćemo letovati u ovoj, nama dragoj zemlji i koju ćemo destinaciju posetiti u toku godine.

Slično sam se osećala i ja kada je trebalo da sa putovanja regijama Epir i Tesalija izdvojim mesta, koja su me posebno oduševila. Kako to da učinim, kada me je sve oduševilo? I put od Atine do Preveze, pravog bisera Jonskog mora, koji je za mnoge naše turiste još uvek neotkriven. I prelazak preko čuvenog mosta Rio-Antirio, i put planinama Epira i Tesalije, sa neverovatnom količinom kantariona koji samoniklo raste u grčkim planinama. I muzej antičkog Nikopolja i najduža peščana plaža u Evropi... i mnogo toga još.

Moram priznati da zadatak nije lak, jer jednostavno u tom delu Grčke, kao uostalom i u mnogim drugim, ima toliko toga što treba videti, posetiti, istražiti.

U cilju promocije Preveze i Meteora srpskim turistima, destinacija koje turistima mogu da ponude zaista jedinstvena iskustva, pomenute opštine su u saradnji sa kompanijom „CK Strategies“ i uz podršku Kancelarije grčke nacionalne turističke organizacije u Srbiji (GNTO), organizovale specijalno putovanje na kojem su ugledni novinari iz Srbije imali priliku da se upoznaju sa svim lepotama ovih regija, pa idemo redom.

„Mala Atina“ na obalama Jonskog mora

Ako ste posetili atinsku Plaku, a onda krenete put Preveze, gradića na obalama Jonskog mora u regiji Epir, koji je udaljen oko četiri sata vožnje od glavnog grada Grčke, sva je prilika da ćete ostati zatečeni. Jednostavno, ulice Preveze u velikoj meri podsećaju na atinske. Tu su brojni kafići, grčke taverne i drugi zanimljivi lokali, a sama Preveza već sada vrvi od turista.

Bogato venecijansko nasleđe uočljivo je na svakom koraku. Uz jahte, koje su ukotvljene u marini, celokupnu sliku upotpunjuje i zgrada gradonačelništva, u kojoj smo imali prilike da prisustvujemo prijemu nadležnih Preveze. Suvišno je reći da smo odmah saznali koliko zapravo poštuju i vole srpski narod, što se oseća na svakom koraku i u Prevezi i na drugim mestima koje smo imali prilike da posetimo. Ali o tome nešto kasnije.

Na tom zdanju je uočljiva i tabla, na kojoj je navedeno da su u noći 20. oktobra 1919. godine turske snage predale Prevezu na upravu grčkim vojnicima.

Ukoliko posećujete ovaj zanimljivi grad, nikako ne propustite da probate girice i sardele, ali i druge morske specijalitete za koje su stanovnici Preveze, slobodno se može reći, specijalizovani.

U gradu se, pored ostalog nalazi i čuvena „Rubu“ destilerija, gde smo imali prilike da isprobamo kako odličan uzo i likere sa cimetom i višnjom, tako isto i da čujemo pozdrav vlasnika destilerije na čistom srpskom jeziku. Uz opasku da su Srbi njegova braća.

Magični zaliv Amvrakikos

Iako smo i na svim drugim mestima koje smo, zahvaljujući ljubaznosti i trudu domaćina imali prilike da posetimo zaista uživali, krstarenje zalivom Amvrakikos sa mladim kapetanom Dimitrisom i njegovom mamom Vajom, te ostalim članovima posade, definitivno je najupečatljiviji momenat.

Kada se nađete u jednoj stranoj zemlji, koliko god nama Grčka bila bliska, a onda vam se neko obrati na čistom srpskom jeziku i još kaže da rado i često dolazi u Beograd, situacija je koju su mnogi od nas doživeli. Međutim, ako taj neko želi i da pozdravi čitaoce našeg portala, opet na srpskom jeziku i nije mu teško da ponovimo snimak, jer nije dobro izgovorio neku reč, onda je to već nešto drugo. A ako tome dodamo i da je Dimitris lično zamolio da snimimo još jednom video, jer je zaboravio jednu rečenicu i to onu na kraju videa, koja glasi „Živela Srbija!“, onda vam je sasvim jasno u kojoj meri su srpski turisti u ovoj zemlji dobrodošli.

Zaliv Amvrakikos poseban je po tome što u njemu obitavaju delfini, ali i jedna foka. Slovima i brojevima jedna, koju nažalost nismo imali prilike da vidimo. Ali smo zato saznali da se zove Jorgos i da je „zaboravljen“ kada su ostale foke otišle iz zaliva. Međutim, delfini su preuzeli brigu o njemu i Jorgos tek ponekad izroni, kako bi se pokazao turistima.

A delfini...

Oni su tek posebna priča, jer kako nam je Dimitris Jovanos, kapetan broda rekao, naročito vole Bregovića, i kada neku srpsku pesmu čuju, odmah izrone iz vode. Priznajem da smo se svi tome nasmejali, iako nam je naravno bilo drago da to čujemo, ali su nas delfini ipak uverili da je to istina. Nedugo nakon što je naš ljubazni domaćin počeo da pušta srpsku muziku sa broda, delfini su počeli da se igraju, a mi da uživamo u njihovoj lepoti izbliza.

Tokom krstarenja smo, osim u mirisu mora i lepoti delfina, uživali i u fenomenalnoj hrani koja nam je poslužena tokom tročasovnog krstarenja.

Najduža peščana plaža u Evropi

Ako ste se pitali gde se nalazi najduža plaža na evropskom tlu, koja je cela prekrivena peskom, potrebno je samo da posetite Prevezu.

Na oko deset minuta vožnje od grada nalazi se plaža Monoliti, duga više od 20 kilometara. Tačnije, 25 kilometara, kako su nam rekli naši domaćini i cela je prekrivena peskom.

Naziv Monoliti se slobodno prevodi sa grčkog kao „jedan kamen“. A priča o tom kamenu vraća nas u period Drugog svetskog rata. Sve do 1942. godine je na toj plaži postojala oko deset metara visoka stena, koja je bila uočljiva gotovo sa svih delova plaže.

Iako su tada nemačke i italijanske trupe uspele da je uz pomoć minobacača razore, od nje je ostao samo podmorski greben, koji se nalazi tek desetak santimetara ispod površine vode.

I mada smo imali nameru da se okupamo, vreme nam nije išlo na ruku, jer je bilo prilično vetrovito, ali smo uspeli da zabeležimo nestvarno lepe plave nijanse Jonskog mora. Ostalo nam je samo da naredni put kada posetimo Prevezu uživamo u njegovom plavetnilu i u lepoti ove plaže.

Antički Nikopolj

Nedaleko od Preveze nalazi se i vrlo značajan lokalitet, koji nam je detaljno predstavio Leonidas Argiros iz kabineta gradonačelnika Preveze. Nikopolis ili Grad pobede, kako se slobodno prevodi, u davna vremena je bio glavni grad čitave rimske provincije u tom delu današnje Grčke.

Pored upoznavanja sa bogatom muzejskom zbirkom, imali smo prilike da saznamo i kako su izgledali predmeti od stakla izrađivanog u antičko vreme, ali i da vidimo kako se pronađeni arheološki ostaci pripremaju za restauraciju, što je tek jedan aspekt izuzetno obimne zbirke ovog muzeja.

Međutim, ono što je uračunato u 8 evra, koliko trenutno iznosi cena ulaznice za odrasle, jeste i poseta samom arheološkom lokalitetu, koji se nalazi nedaleko od samog muzeja.

Zapravo tek kada tamo stignete shvatite koliki je to grad bio u antičko vreme, pa i ne čudi što možete videti i ostatke nekadašnjih bazilika. Posebno je fascinantan podni mozaik, koji je gotovo u potpunosti restauriran. A ono što ga izdvaja jesu prikazi flore i faune, ali i scena iz lova, koje su antički umetnici, bez ikakve sumnje maestralno prikazali.

Nemojte biti iznenađeni što je svaki, i najmanji eksponat u ovom, slobodno se može reći fascinantnom muzeju, pažljivo obeležen. Uz grčki, tu je i prevod na engleski jezik, za šta je osoblju muzeja, prema rečima našeg domaćina, bilo potrebno čitavih pet godina. Tek da biste bolje razumeli koliko je bogata muzejska zbirka u pitanju.

Jezero i crkva u steni

Na području opštine Trikala, na oko sat vožnje od Kalambake, posetili smo i planinsko jezero Logga, koje se nalazi u istoimenom selu, na 1.100 metara iznad nivoa mora.

Nastalo veštačkim putem, ovo jezero se po svemu može meriti sa najlepšim prirodnim jezerima. Mahom se koristi za vodosnabdevanje tog područja i za navodnjavanje.

I onda, taman kad smo se spremali da krenemo dalje, nailazi Grk, po imenu Lambros, koji nam na čistom srpskom jeziku želi dobrodošlicu. Tako saznajemo da je studirao u Prištini i da želi da nas ugosti u svojoj taverni u selu Logga, koje se u blizini nalazi. Naravno da je napomenuo da u Srbiji ima prijatelje i da posebno voli našu zemlju i ljude koji u njoj žive.

Ne tako daleko od manastira Meteori, koji su fascinantni u svakom smislu, nalazi se i Monastiraki, u slobodnom prevodu „Mali manastir“. U pitanju je skit manastira Veliki Meteor koji nije aktivan i posvećen je Svetom Teodoru.

Ono po čemu je specifičan jeste što je uklesan u stenu. I to ne bilo kakvu stenu, već stenu istog sastava kao i one na kojima se nalaze manastiri Meteori. Do njega vodi staza, koja je možda onima bez kondicije zahtevna, ali posebnu draž pruža to što ćete imati mogućnost da dodirnete čuvene stene, što je zaista iskustvo vredno tog uspona.

Najlepši zalazak sunca

Možda ste i imali prilike da posetite manastire Meteore u Grčkoj, budući da je poznato da se izleti do ove turističke atrakcije organizuju iz mnogih letovališta, koje često biraju naši turisti. Međutim, zbog trajanja tih izleta, prilično je izvesno da niste imali priliku da uživate u najlepšem zalasku sunca, sa pogledom na manastire, koji vekovima unazad ponosno stoje na vrhovima stena.

Naši domaćini nisu propustili da nas podsete da je jedan Srbin zaslužan za gradnju prvog manastira na Meteorama što je, iako su mnogi od nas znali, prijalo da čujemo.

Posetili smo i manastir Svetog Stefana, koji je jedini ženski manastir i sa manastirske terase uživali u pogledu na obližnju Trikalu. A ako krenete u posetu ovoj svetinji, ne bi valjalo da propustite i obilazak omanjeg muzeja, u kome se mogu videti svešteničke odežde i drugi interesantni crkveni predmeti.

Podrazumeva se da prilikom posete manastirima Metori treba poštovati pravila oblačenja.

Imala bih još mnogo toga da dodam o ovom delu Grčke, ali moramo nešto ostaviti i za naredni put. Ipak, jedno je izvesno, Preveza i Meteori su definitivno destinacije koje zavređuju pažnju u svakom smislu. Bez obzira na to da li želite samo da uživate u kupanju i sunčanju na obalama Jonskog mora, ili imate želju i da posetite neku od atrakcija tog dela zemlje, prilično je izvesno da ćete sve to moći da učinite. Zapravo je lako moguće da posle toga ne poželite ništa drugo, nego da se jednostavno što pre tamo vratite.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.