Monumentalna svetinja: Nekoliko vekova unazad u ovom gradu u Italiji postoji srpska pravoslavna crkva

U prvim decenijama 18. veka je Trst proglašen slobodnom lukom, odlukom Karla VI. Nekoliko decenija kasnije je carica Marija Terezija zvanično dala dozvolu pravoslavnim stanovnicima grada da izgrade svoje svetinje.

Iako su u to doba u Trstu živeli i Grci i Srbi, ipak dolazi do razlaza između zajednica dva pravoslavna naroda.

Grčki vernici podižu crkvu, tik uz šetalište i posvećuju je Svetom Nikoli.

Srbi, koji su mahom iz Požarevca, trbuhom za kruhom stigli u, tada centar pomorskog saobraćaja, ali i trgovine, u Trstu osnivaju zajednicu, koja je, prema „Turismofvg“ brojala oko dve stotine duša.

Gradnja crkve

Na mestu na kome je i pre postojala svetinja, izgrađena još tokom 18. veka, danas dominira srpska pravoslavna crkva, koja je posvećena Svetom Spiridonu.

Zanimljivo je pomenuti da su članovi tadašnje srpske zajednice u Trstu reagovali zbog Carske povelje iz 1751. godine. Naime, prema tom dokumentu, kako navodi „Comunitaserba“, bila je dozvoljena gradnja svetinja i vernicima, koji nisu bili katoličke veroispovesti, ali pod određenim uslovima. Zapravo, nije smela da ima ni zvona ni zvonike, ali ni „javne ulaze sa ulice, osim ako već postoje“.

Budući da nekadašnja svetinja, na čijem mestu je kasnije podignuta ona koju danas možemo da vidimo, nije bila tako pozicionirana da ima izlaz na ulicu, a da je odabrani projekat to ipak zahtevao, predstavnici srpske zajednice u tom, danas italijanskom gradu, uputili su zahtev nadležnima. I dozvolu dobili.

Da bi se bolje razumelo koliko je srpska pravoslavna crkva u Trstu posvećena Svetom Spiridonu značajna u celoj Italiji, treba imati na umu da je u pitanju jedna od tri najznačajnije parohije u celoj zemlji.

Počev od maja meseca 2011. godine, ova parohija deo je „italijanske, austrijske i švajcarske eparhije“. U glavnom gradu Austrije nalazi se i sedište episkopa, pod čijom jurisdikcijom je i crkva Svetog Spiridona u Trstu.

Monumentalna svetinja

Ako se išta prvo primeti kada se ugleda crkva Svetog Spiridona u Trstu, onda je sigurno to njena monumentalnost. Ništa manje to nije uočljivo ni u unutrašnjosti svetinje.

Visine je 40 i dužine 38 metara. Prema procenama, u ovoj pravoslavnoj crkvi ima mesta za do 1.600 vernika.

Građena je osam godina i to počev od 1861. godine prema projektu milanskog arhitekte, Karla Makjakinija. Zapravo je crkva konačno završena tek nešto manje od dve decenije docnije.

Uz fascinantne freske, izrađene na zlatnoj pozadini, pažnju privlači i kamen kojim je obložena. Osim iz kamenoloma u Santa Kročeu, kamen je dopreman i sa ostrva Brioni u hrvatskom delu Jadrana.

Arhimandrit German Anđelić je bio prisutan prilikom osvećenja ove svetinje, mada je bio pozvan tadašnji patrijarh Samuilo Maširević. Razlog zbog koga patrijarh nije prisustvovao tako značajnom događaju za srpsku zajednicu u Trstu tiče se zauzetosti oko organizacije „Velikog sabora Autokefalne srpske crkve“.

Gotovo dve decenije je bilo potrebno da crkva u potpunosti bude završena. Na dan 11. decembra 1885. godine prema julijanskom kalendaru, kada se obeležava praznik posvećen Svetom Spiridonu, služena je svečana liturgija tim povodom.

Iako se mošti ovog svetitelja danas čuvaju na grčkom ostrvu Krf, u crkvi u Trstu postoji sarkofag Svetog Spiridona.

Uz ikone i freske sa uobičajenim biblijskim motivima, u ovoj crkvi se mogu videti i prikazi Svetog Save i njegovog oca, Svetog Simeona Mirotočivog, ali i Svetog Stefana Prvovenčanog i Svetog cara Uroša, pored ostalih.

U najnižem delu oltara se može videti i reprodukcija „Poslednje večere“ u bareljefu, čuvenog italijanskog renesansnog umetnika, Leonarda da Vinčija.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.