Dva u Srbiji i jedan u Rumuniji: Legenda o tri potpuno ista mosta čuva tajnu o nesrećnoj devojačkoj ljubavi

Više od čak tri veka je prošlo od kada je beglerbeg tadašnjeg Temišvarskog elajeta naložio da budu premošćeni kanali i da se nad njima izgrade mostovi.

Ono što vezuje tri mosta, jedan u Fenju, na teritoriji susedne Rumunije i dva u Banatu, u naseljima Šurjan i Jaša Tomić, nije samo izgled, koji je istovetan, već i zanimljiva legenda o njihovom nastanku koja je očuvana do današnjih dana.

Iako nisu duži od dvadesetak metara, ova tri mosta zapravo su mnogo velelepnija nego što izgledaju i to najpre zbog narodne legende koja ih prati, ali i verovanja koje se za nju vezuje.

Legenda o tri istovetna mosta

Pisanih svedočanstava o nastanku ova tri mosta i o istoriji njihove gradnje nema, ali postoji posve zanimljiva narodna legenda, koju je čuo i u autorskom tekstu za „Jasatomic.org“ preneo Radovan Zubac.

Kao i mnoge druge narodne legende, tako i ova predstavlja svojevrsno svedočanstvo koje je duboko urezano u narodnom pamćenju koje nudi zanimljivo objašnjenje o nstanku tri istovetna mosta.

Vekovima ranije, beglergeg Temišvarskog vilajeta je krenuo u obilazak sandžaka kojima je upravljao, pa je trebalo da ode i do Modoša, kako se tada današnje naselje Jaša Tomić nazivalo. Međutim, baš kada je trebalo da sa pratnjom pređe preko današnjeg kanala Jer, turski velikaš je shvatio da duž gotovo čitavog kanala ne postoji sigurno mesto za prelaz.

Vrlo brzo nakon toga beglerbeg izdaje naredbu da se kanal premosti i to sa dva mosta. Međutim, oni koji su osluškivali srpsku raju u to doba, predložiše da ipak budu tri mosta. Kao opravdanje za taj predlog, pomenuše i „sveto trojstvo“, koje je srpskom življu bilo jako važno. Shvativši da je to bolja opcija, beglerbeg odluči da ipak budu sazidana tri mosta.

Međutim, nije baš sve išlo po planu, iako su radovi počeli vrlo brzo nakon toga.

Nakon što su tadašnji carski neimari odlučili da jedan most bude podignut u Fenju, drugi u Šurjanu i treći u Jaši Tomiću, prionuli su na posao. Ali neka nevidljiva sila je umešala prste...

Sve ono što bi oni za dana podigli, noću bi neki čudni talas razbijao. I niko nije mogao da objasni kako i kada se taj talas javlja. Znalo se samo da je veliki i da ruši mostove.

Nalik mnogim drugim narodnim legendama i predanjima, javlja se rešenje. Tačnije, uprkos otpuštanju i zatvaranju, pa čak i progonu neimara, mostovi jednostavno nisu mogli da budu izgrađeni. Beglerbeg je razmišljao i razmišljao, ali do rešenja nije dolazio, sve dok se jedne noći nije javila svetlost koja je blještala u njegovoj sobi. Tada je beglerbegu bilo rečeno šta treba da uradi:

„Ako misliš da ta tri mosta završiš, potrebno je da uradiš sledeće. Treba da u ta tri mosta uzidaš suze nesrećne ljubavi!“

Iako je ostao zbunjen time, beglerbeg je na kraju dobio odgovor na pitanje gde može da nađe takve suze i kako uopšte može da uzida u jedan most suze.

Nakon traganja njegovih izaslanika, slučajno ili uz pomoć onostranog, tek oni su uspeli da pronađu te tri devojke. I baš kao što je beglerbegu bilo rečeno, njihove suze zbog nesrećne ljubavi padale su u zlatne pehare, koji su bili obloženi sedefom i potom uzidani u ova tri mosta.

Glas koji se beglerbegu javio napomenuo je da mora da vodi računa i o tome da samo glavni neimari, zaduženi za gradnju svakog mosta, mogu i treba da znaju u kom delu mosta se nalazi svaki pehar.

Rečeno-učinjeno

Kako mu je bilo rečeno, beglerbeg i učini. Prema pomenutoj legendi, nikada više se onaj talas nije pojavio, a mostovi se i danas nalaze na istom mestu.

I baš zato što se sve prethodno opisano događalo baš uoči značajnog hrišćanskog praznika, Velika Gospojina, to narodno verovanje o zamišljanju želja na jednom od mostova vezuje se upravo za taj praznik.

Zanimljivo je pomenuti i to da legenda nudi objašnjenje i za to šta se desilo sa devojkama, ali i sa onima koji su ih pronašli i sa neimarima.

Vrlo brzo nakon što su podignuti ovi mostovi, devojke čije suze zbog nesrećne ljubavi su u peharima, uzidanim u ove mostove, ispustile su svoju nesrećnu dušu. Oni koji su ih pronašli, netragom su nestali, dok su i vid, ali i sluh izgubili glavni neimari zaduženi za gradnju mostova, koji su jedini i znali gde su tačno pehari uzidani.

I konačno sreća u ljubavi?

Zahvaljujući upravo ovoj interesantnoj narodnoj legendi, koja je ostala očuvana do današnjih dana, prisutno je jedno, isto tako, zanimljivo verovanje.

A ono veli da svako ko u noći uoči Velike Gospojine stane na jedan od ovih mostova, treba da pomisli želju, koja će mu se i ispuniti. Ipak, postoji jedan vrlo važan uslov. Osoba koja stupa na most bi trebalo da to učini „čistog srca“.

Još postoji verovanje da će svako ko tada dođe na jedan od mostova i pogleda u nebo, imati priliku i da u obrisima zvezda prepozna lik devojke, čije su suze zbog nesrećne ljubavi u peharu, ugrađenom baš u taj most.

(Ona.rs / „Jasatomic“)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.