Opet ideš u Tursku? Da, jer tamo LETO NIKAD NE ZAVRŠAVA – a Belek, Side i Antalija su više od destinacija

"Opet u Tursku?" To pitanje čujem već treći put dok pakujem kofer. I svaki put mi izmami isti osmeh – jer da, opet idem tamo gde mi je srce mirno, gde mi sve miriše poznato, i gde mi nikad, ma koliko puta bila, nije dosadno.

Nekako, od prvog puta kada sam otišla u Tursku pre više od 30 godina, pa sve do danas, imam osećaj kao da me pozdravljaju kao starog prijatelja. I zato mi odmor počinje već kad sednem u avion. Znam da sam za dva sata na destinaciji, posle me deli još malo vožnje do odabranog hotela. Antalijsku regiju sam obišla uzduž i popreko, sve do Alanje i toliko mi je svuda bilo lepo da ne znam šta da kažem prijateljima kad me pitaju gde da idu.

Ovog puta sam rešila da još bolje istražim Belek, gde su neki od najboljih hotela u Turskoj, i to ne samo zato što ću tu naći savršen smeštaj, već zbog toga što je Belek odlično polazište za uživanje van rizorta. Jer, ma koliko puta da sam bila u Turskoj, uvek uživam u tome da ovu predivnu zemlju istražujem i da "pobegnem" iz hotelskog pažljivo ušuškanog all inclusive balona. Ali, pre nego što i vas povedem u avanturu po Antaliji i Sideu, moram da vam zagolicam maštu ovim biserom Mediterana.

Šta čini Belek tako divnim

Kada prvi put ugledate obalu Beleka, čini vam se kao da ste ušli u neku predivnu razglednicu. Plaža se pruža kilometrima, pesak pod nogama je sitan, mekan i boje pečenog lešnika. More je mirno, široko, kao da ne žuri nigde – tirkizno kada ga sunce obasja iz pravog ugla, i tiho, gotovo lenjo dok zapljuskuje obalu ispred savršeno poređanih ležaljki.

Belek nije bučan, ne nosi tu ludačku živost nekih drugih turskih letovališta. Umesto toga, ovde vas dočeka ritam koji podseća na disanje – lagan, ravnomera - kao da neko iz pozadine šapuće:  "Polako, ima vremena za sve".

Mnogo pre nego što sam stigla u Selectum Family Resort sa agencijom Kontiki, poglede su mi privlačili nestvarno zeleni golf tereni koji sada mame evropsku elitu. Pre nego što su luksuzni rizorti zauzeli ovde svoje mesto, Belek je bio poznat po svojim borovim šumama koje i danas stoje kao zeleni čuvari plaža. U tim šumama cvrčci ne prestaju ni na trenutak. Prate vas dok se šetate stazama koje mirišu na smolu i so, kroz predivno uređene vrtove u kojima cveće nestvarno miriše... Iako luksuzan, Belek opet nekako uspeš da doživiš kao svoj - i poželiš da nikad ne odeš, jer je nestvaran...

Ono što ga čini posebno dražesnim jeste saznanje da ovde nisi "stigao prvi"... Zato, u trenutku kada sunce nestane iza borova i pesak još zadrži toplotu dana, nemoj se ljutiti što Belek više ne pripada samo tebi, već postaje pozornica za jedan od najnežnijih prizora prirode. Iz mora tada izlazi caretta caretta – mudra kornjača – i ostavlja tragove po savršeno ravnoj plaži. Tu, gde su danju deca pravila kule od peska, ona kopa gnezdo, polaže jaja i nežno ih zatrpava. Hoteli u pozadini prigušuju svetla, zaposleni postavljaju zaštitne oznake, i u tišini iskazuju poštovanje prema prirodi koja je tu bila prva i životu koji tek treba da počne...

Ljupka Antalija

I dok novi život na plaži Beleka počinje, naš polako teče... Kažu ljudi da ne putujemo da bismo pobegli od života, već da život ne bi pobegao od nas. Zato nemojte sebe zatvoriti u kapije rizorta, već izađite da upoznate tursku kulturu, istoriju, običaje i tradiciju. Gde to bolje doživeti, nego u Antaliji.

Dok krećete put grada koji broji oko dva miliona stanovnika, prizor se polako menja pred vama - sa mirnih peščanih plaža i luksuznih rizorta sve ste bliži živoj, pulsirajućoj metropoli. Vožnja traje oko pola sata, ali svaki trenutak vredi – dok se bližite gradu, priroda se stapа s urbanim, ali miris mora ne izostaje. Ulazak u Antaliju je kao povratak u neki drugi svet, gde se istorija i savremenost prepliću, a stari grad Kaleiči šapuće tajne vekova iza svojih uskih ulica.

Ne znam kako će vama biti, ali mene je Antalija osvojila na prvi pogled i uvek joj se rado vraćam. Dok silazim niz uske ulice, mirisi začina, turske kafe i mora iznova mi ulaze pod kožu. Kaleiči zaista čuva dušu ovog mesta. Uske kaldrmisane ulice vode kroz vreme, između starih kamenih kuća sa drvenim balkonima i šarenih bašti punih cveća.

Bilo da ste ušli od sahat-kule ili od Hadrijanove kapije, tu je sve – mir, a opet živa atmosfera. Ljudi sede u baštama, piju čaj ili kafu, dok se sa zidina nekadašnje rimske luke čuje šum talasa. Svaki korak u Kaleiči je putovanje kroz vekove, i svuda se oseća ta posebna, topla turska gostoljubivost.

U Kaleičiju ne možeš a da ne zastaneš kod nekog dućana sa rukotvorinama, gde šarenilo mami. A onda – cenkanje - ritual, prilika za osmeh, razgovor i dobru kupovinu. Tamo će svako naći sebi ono što će ga večno podsećati na ovo mesto - fini komad pamuka, kožnu tašnu, komad nakita, dobre sandale, čaj, ratluk ili možda šareni tepih...

Antalija je podjednako predivna i izvan zidina starog grada. Ulice su uređene i čiste, parkovi se nižu jedan za drugim, a završavaju se na mestu gde reka Duden pada kao slap u more. Taj prizor, uz cvrkut ptica i lagani povetarac, ostaje urezan u pamćenje. Tu, na toj litici, vreme kao da stane – i lako je poverovati da si upravo tu našao onaj deo raja o kome si sanjao.

Veličanstveni Side

I nisu Duden vodopadi jedino parče raja koje u Turskoj možeš pronaći. Iako sam ovog puta smeštena u Beleku, ne smem da propustim da još jednom vidim veličanstveni Side. Svaki put kada dođem ovde, ako sam dovoljno blizu, moram da posetim ovaj antički grad, jer me jednostavno tu nešto vuče... Kao da sam ostala zarobljena tim starim ulicama koje izbijaju na more...

Grad je zapravo smešten na malom poluostrvu, i uronjen je u more kao dlan ispružen prema suncu. Na tom dlanu – vreme kao da stoji. Sa jedne strane more koje menja nijanse iz sata u sat, sa druge kameni tragovi imperija koje su ovde ostavile svoj pečat – i Grci, i Rimljani, i Vizantinci. Ali Side nije samo muzej na otvorenom. On živi, diše...

Kaldrma vodi kroz lavirint prodavnica začina, starih kuća s drvenim balkonima, skrivenih bašti iz kojih dopire miris kafe. Ljudi su nasmejani, pored vas jure konobari sa limunadom na ajnceru, ženica na biciklu sa pletenom korpom punom voća, i mačke koje gledaju kome će da se umile za malo maženja.

Do samog centra starog grada moguće je stići vozićem, ali ako niste stigli kada zvezda upeče, moj savet je da put prođete peške, kaldrmom, kraj magičnog teatra, koji se, na moju ogromnu žalost, ovog puta bio zatvoren zbog renoviranja.

Kada jednom prođete uličicama i kraj čuvenog spomenika Ataturku, gde je datum njegove smrti ispisan kao večnost, skrenite levo, ka najsavršenijoj tački za fotografisanje, kraj hrama Apolona koji gleda pravo u more. Stubovi hrama kao prsti ispruženi ka nebu, a ispod njih huk talasa koji udara o stene. Nemaš potrebu da pričaš. Samo sediš na kamenu starom hiljade godina i gledaš talase kako prave istu liniju koju su pravili i tada, kad su tu možda sedeli neki drugi ljudi, sa ko zna kojim željama i maštanjima...

Neka to bude vaš trenutak, u kojem kao da vam je neko šapnuo: vidiš, zbog ovoga si došao - da staneš, da gledaš, da pamtiš, da uživaš.

Kada se jednom neradno odvojite od ovog prizora, a ukoliko vam vreme i budžet dozvoljavaju, predlažem da nakon obilaska Ateninog hrama, koji se nalazi tik uz Apolonov - priuštite sebi kafu ili obrok u jednom od brojnih restorana koji se čičkaju duž šetališta uz more. Cene jesu više nego u kaldrmisanim sokacima dalje od vode, ali doživljaj - priceless...

Zašto baš Turska?

Znam, znam... Nakon ovih bajkovitih opisa mnogi će me prodrmati i reći mi: "Sve to deluje super, ali po čemu je Turska baš toliko posebna da su im aranžmani ove godine poprilično skuplji nego prošle?". Za početak ću reći samo jedno - sve je svuda poskupelo, pa i u Srbiji. Ako mi ne verujete, uporedite cene svih destinacija od prošle i ove godine i shvatićete, svi su digli cene...

Verujem da neko dok ovo čita tiho izgovara - Grcima su lepše plaže... Ne sporim, neke zaista jesu... Pre nego što počnete da zapitkujete mene, pitajte sebe šta vi zapravo želite od svog letovanja. Potpisujem da je koncept all inclusive u Turskoj raj za porodice sa klincima, ako ni zbog čega drugog, a ono zbog količine voća i ceđenih sokova koje mogu da pojedu i popiju, a da vam na kraju letovanja za to niko ne traži nijedan jedini evro...

Neko će reći - pa nismo došli na odmor samo da bismo jeli... Shvatite, nije stvar samo u hrani, iako je hrana u Turskoj priča za sebe. Taj ukus grilovanih patlidžana, ribe, čorbi koje su kao one najlepše bakine, sladoleda koji se topi sporo kao da zna da nemaš gde da žuriš – sve je to deo iskustva. Ali ono što zapravo iz Turske možete poneti sa sobom nisu ni jelo, ni soba s pogledom, ni slika sa hramom. Nego osećaj...

Osećaj da vam ne fali ništa. Ni peškir, ni ljubaznost, ni sunce, ni mir. Osećaj da ste negde gde ne morate da objašnjavate ko ste, ni zašto ste tu. Gde se podrazumeva da će vam neko doneti kafu i nasmejati se dok to radi. Gde možete da zaspite pored bazena i znati da ste sigurni.

Znam da postoji mnogo mesta koje vredi videti. Znam i da ima jeftinijih. Ali do sada nisam obišla nijedno drugo gde se toliko toga spojilo u jedno: lepota i udobnost, more i arheologija, vrhunska usluga i sigurnost, i naravno taj osećaj da sam se zaista odmorila... Zato se ja iznova vraćam u Tursku. Ne zato što ne znam za bolje – nego zato što znam koliko mi ovo godi.

Mnogo puta su mi rekli - pa tamo si već bila. Jesam... Evo, treći put u Beleku, ali to nisam bila ista ja. I ovaj Side, i zalazak sunca, i ovo more i to šuškanje borova i ti talasi – sada mi govore nešto što mi nisu rekli prošli put. Možda je to ponekad najveća vrednost putovanja. Da ne menjamo lokacije, nego da nas ista mesta promene iznova. Nekad je najveći luksuz kad znaš gde ti je lepo. Kad znaš koga da pozdraviš, šta da poručiš, kako da stigneš tamo gde tvoje misli se konačno spuste na pravi broj obrtaja, a Turska mi to svaki put da.

(Ona.rs)

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.