Nekadašnja Zelenika ne da se ispraviti: Vijugavi tok specifičnost je jedne od najlepših pritoka reke Save

Smaragdno zelena boja vode razlog je zbog koga je reka Drina nekada nazivana i Zelenika ili, poetičnije, Zelenka. Tek tokom 15. veka ponela je današnji naziv, o čijem nastanku postoji nekoliko teorija.

U to doba je turska vojska krenula put Bosne, ne bi li i tu teritoriju osvojila. Prema narodnom predanju, naziv Drina baš od tada i datira. Tačnije od turskog termina derin, koji je predvodnik vojske po imenu Mehmed Fatih, tom prilikom iskoristio.

Tačnije, u pitanju je rečenica na turskom koja glasi Bu su derin i znači Ova voda je duboka. Zbilo se to 1453. godine, kada je turski sultan prokomentarisao nemilu situaciju, u kojoj se prilikom prelaska reke Drine udavio jedan konj.

Druga teorija o poreklu naziva reke, koju formiraju reke Tara i Piva u podnožju planine Durmitor u Crnoj Gori, odnosi se na nekadašnji glagol derati, koji je srpsko stanovništvo koristilo. U tom konkekstu se reč der koristila ne bi li označila glagol kidati ili cepati, baš kao što reka Drina svojoj snagom uspeva da iskleše stene, ali i zemljište koje je okružuje, ne bi li formirala poznati vijugavi tok.

Reka koja se ne da ispraviti

Sa osobinama planinske reke u gornjem i ravničarske reke u donjem toku, jasno je da je Drina posebna. Ali ne samo po tome.

Baš zbog vijugavog toka koji je karakteriše, vrcavi narodni duh je stvorio izreku da ne vredi ispravljati krive drine, ukazujući na to da je u pitanju uzaludan posao. Doduše, uvek ima onih koji pomisle da je to moguće, ali se brzo uvere da ipak to nije izvodljivo.

Koliko je tok Drine sa istorijskog aspekta bio značajan sasvim jasno pokazuje i podatak da je teritorija dva Rimska cartsva, Istočnog i Zapadnog bila podeljena prirodnom granicom, koju je činio tok ove reke. Isto kao što danas razdvaja teritoriju naše i susedne, Bosne i Hercegovine.

Jedan od najdubljih kanjona

Procenjuje se da je kanjon reke Drine po dubini na visokom, trećem mestu u celom svetu. Možda baš zato i važi za jednu od najlepših reka u ovom delu evropskog kontinenta.

Pored toga što je karakteriše značajan riblji fond, posebno je značajna vrsta ribe latinskog naziva Hucho hucho, koja je poznata kao mladica. Važi za vrstu koja se smatra izuzetno retkom. No, iako obitava u ovoj reci, kada dođe trenutak za parenje, one jedinke te vrste ribe koje su dovoljno odrasle neće se mrestiti u Drini, već u Trešnjici.

Neobično lepo, jezero Perućac koje se na toku ove reke nalazi, čini je još zanimljivijom. Ništa manje nego čuvena Kućica na Drini, koja je vremenom postala mnogima i prva asocijacija na ovu moćnu reku.

(Ona.rs / “TO Ljubovija” )

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Povezane vesti

Ona.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.